Izvor: RTS, 19.Jun.2009, 11:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit Centralne Evrope u Novom Sadu
Ekonomija, energetika i evropske integracije glavne teme Samita lidera Centralne Evrope u Novom Sadu. Predsednici Srbije i Makedonije razgovarali o saradnji dve zemlje na putu ka EU. Tadić najavio posetu Hrvatskoj. Susret Tadića i predsednika Italije. Samit prati više od 200 novinara. Povećan nivo bezbednosti.
Novi Sad je domaćin ovogodišnjeg 16. samita lidera Centralne Evrope, koji će trajati do 20. juna. Tema 16. samita biće prevazilaženje izazova "3 E" - ekonomija, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << energetika i evropske integracije.
Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić priredio je večeru povodom 16-og Samita centralne Evrope.
Pored predsednika Borisa Tadića, večeri su prisustvovali predsednici Crne Gore, Italije, Makedonije, Hrvtaske, Ukrajine i predsedavajući Predsedništva BiH.
Većina šefova država ostaje u Novom Sadu do kraja Samita, osim hrvatskog predsednika Stjepana Mesića koji odlazi ranije zbog obaveza u svojoj zemlji.
Na skupu lidera Centralne Evrope, čiji je domaćin predsednik Srbije Boris Tadić, učestvuju predsednici Austrije, Bugarske, Hrvatske, Moldavije, Češke, Italije, Makedonije, Crne Gore, Poljske, Slovačke, Slovenije, Ukrajine i predsedavajući Predsedništva BIH.
Predsednik Srbije Boris Tadić, razgovarao je tokom popodneva sa predsednicima Makedonije, Hrvatske i Italije, Đorđem Ivanovim, Stjepanom Mesićem i Đorđom Napolitanom.
Posle razgovora sa makedonskim kolegom Tadić je rekao da Srbija želi da razvija svesrdne odnose s Makedonijom, uprkos nekim razlikama u pogledima, pre svega kada je reč o Kosovu i Metohiji.
"Kao i uvek, s predsednikom Makedonije sam imao veoma plodne i konstruktivne razgovore, koji su obuhvatili ne samo bilateralne odnose, već i vitalne probleme jugozapadnog Balkana. To se, pre svega, odnosi na pitanje evropskih integracija, odnosno kako EU može da integriše zemlje ovog regiona", rekao je Tadić.
Tadić je podsetio da su Srbija i Makedonija dve bliske države, a Srbi i Makedonci dva bliska naroda, koji teže najbliskijim mogućim odnosima, uključujući i zajednički rad na putu ka Evropskoj uniji.
"Postoje pitanja gde nemamo istovetno mišljenje, kao što su status Kosova i Metohije, ali moramo sarađivati. Sem nastojanja da što pre uđemo u EU, to se odnosi i na viznu liberalizaciju, koja bi, kao poslednja sankcija prema građanima bivše Jugoslavije, mogla da bude ukinuta početkom sledeće godine, a na trećem mestu je ekonomska saradnja", rekao je Tadić.
U tom kontekstu predsednik Srbije je napomenuo saradnju u izgradnji infrastrukure, posebno Koridora 10, kao i odnose u poljoprivredi, hemijskoj industriji i među naučnim institucijama i univerzitetima.
Makedonski predsednik je potvrdio da je sa Tadićem vodio sadržajan razgovor o temama zajedničkim za čitav region. On je ukazao i na značaj ličnih kontakata državnika koji se dobro poznaju i međusobno uvažavaju, što olakšava rešavanje otvorenih pitanja na prostoru jugozapadnog Balkana.
Tadić i Mesić protiv tajnih optužnica za ratne zločine
Predsednici Srbije i Hrvatske saglasili su se da postojanje tajnih optužnica i spiskova osumnjičenih za ratne zločine deluje destimulativno na građane Hrvatske koji se trenutno nalaze u izbeglištvu, a želeli bi da se vrate na svoja ognjišta.
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić je, posle sastanka sa Tadićem rekao da će u Hrvatskoj na svim nadležnim nivoima pokrenuti pitanje postojanja tajnih spiskova i tako ohrabriti masovniji povratak izbeglica u Hrvatsku.
"Mi želimo da se oni što pre vrate u Hrvatsku. Oni su naši građani i Hrvatska može biti predstavljena u svetu kao zrela demokratija samo onda kada njeni građani mogu da sa sigurnošću i u sigurnosti dolaze u Hrvatsku, regulišu svoj status i vraćaju se u svoje kuće, gradove i sela", rekao je Mesić.
Hrvatski predsednik je istakao da se sa Crnom Gorom već radi na uspostavljanju saradnje pravosudnih institucija u procesuiranju osumnjičenih za ratne zločine.
"Onaj ko je kriv neka se procesuira, onaj ko nije neka bude oslobođen. To je jedini način da uspostavimo do kraju dobru saradnju", poručio je Mesić.
Tadić je posle sastanka izjavio da se sa hrvatskim kolegom saglasio da je neophodno produbljivati bilateralne odnose Srbije i Hrvatske, jer oni su preduslov stabilnosti čitavog Balkana.
"Jedni druge podržavamo u ostvarenju članstva u EU punom snagom i potpunom iskrenošću. Ne takmičimo se ko će pre da uđe u EU. Ko god da uđe pre, ja verujem da će to biti Hrvatska, verujem da će povući i sve ostale države regiona u procesu integracije u EU", istakao je Tadić.
Dvojica predsednika razgovarala su i o definisanju međudržavih granica.
Tadić je rekao da obe strane smatraju da sadašnje međudržavne granice, kao privremeno rešenje, treba da ostanu kakve jesu i nadalje, i da se to pitanje mora rešavati u duhu dobrosusedstva i saradnje.
Jedna od tema razgovora bila je i mogućnost uspostavljanja aviosaobraćaja između dve države, a Tadić je prihvatio poziv hrvatskog kolege da početkom septembra poseti Hrvatsku.
Predsednik Tadić sastao se i sa italijanskim predsednikom Đorđom Napolitanom.
Razgovor u Skupštini Vojvodine, održan iza zatvorenih vrata, trajao je pola sata.
Pajtić: Srbiji mesto u Evropi
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić smatra da će Samit višestruko doprineti promociji i Vojvodine i Srbije.
"Samit je prilika i da se promoviše privredni i turistički potencijal Vojvodine, kao da se pokaže da je Srbija država kojoj je zaista mesto u porodici evropskih naroda", objašnjava Pajtić.
Direktor policije Milorad Veljović izjavio je da policija podiže mere bezbednosni na najviši nivo u vreme održavanja Samita.
"Srbija i Novi Sad domaćin su velikom broju šefova evropskih država, pa policija, ništa ne prepuštajući slučaju, mere bezbednosti podiže na najviši nivo", rekao je Veljović prilikom posete novosadskoj Policijskoj upravi i odredu Žandarmerije.
Samit prati više od dvesta novinara iz petnaestak zemalja. Među najbrojnijima su novinari iz bivših jugoslovenskih republika, ali i iz Italije, Ukrajine i Moldavije.
Novi Sad izabran je za domaćina ovogodišnjeg samita na predlog predsednika Srbije Borisa Tadića, u sklopu zalaganja za regionalizaciju i decentralizaciju i kao grad-simbol multietničnosti i multikonfesionalnosti kroz koji protiče Dunav koji spaja većinu zemalja učesnica.
Prethodni samit Centralne Evrope održan je na Ohridu prošle godine.
