Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jan.2009, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Salata od krastavaca - sa terase

NOVI SAD - Sorte krastavca kratkih vreža namenjene za gajenje u saksijama atraktivne su za one koji nemaju bašte ili njive već samo ograničen prostor svojih terasa.

Nisu samo Japanci narod kojem je hobi pravljenje malih pametnih mašina i gajenje drvenastih biljaka u minijaturi, javlja "Poljoprivrednik".

Selekcioneri u svetu, iz raznih razloga, teže da dobiju što veći broj sorti i hibrida mnogih vrsta biljaka patuljastog rasta. Najčešći razlog ovakvih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << težnji jeste mogućnost primene mehanizovane, jednofazne berbe kod onih biljaka kod kojih česte berbe poskupljuju proizvodnju.

Visoki troškovi za isplatu radne snage opredelili su naučnike ka iznalaženju mogućnosti da se ti troškovi smanje. Jedan od mogućih načina jeste berba svih formiranih plodova odjednom uz upotrebu mašina.



Pošto je krastavac vrsta kod koje je, u povoljnim uslovima, moguće obaviti veliki broj berbi u toku vegetacionog perioda, logično je bilo usmeriti selekciju u pravcu dobijanja sorti kratkih vreža, pogodnih za jednofaznu berbu. Prvi programi selekcije krastavca u ovom pravcu odnosili su se na forme u tipu kornišona jer se oni masovno koriste za industrijsku preradu. Međutim, u čitavom nizu ukrštanja izvedenih za ove potrebe, dobijene su i linije kratkih vreža u tipu salatnog krastavca. Možda se tek tada došlo do saznanja da i ove žbunaste forme salatara mogu biti atraktivne.

Više plodova za isto vreme Da biljke ne bi uzalud trošile energiju na razviće vegetativne mase, selekcioneri su odabirali forme ograničenog tipa rasta, koncentrisanog stasavanja plodova. Na takvim biljkama bi se, približno istovremeno, formirao veći broj plodova pogodnih za berbu u isto vreme.

Jedan od prvih takvih primera kod povrtarskih vrsta jeste stvaranje industrijskog paradajza, koji se gaji bez kolja a plodovi beru istovremeno sa cele biljke.

Za koga?

Između ostalih za one koji nemaju bašte ili njive već samo ograničen prostor svojih terasa. Ove "minijaturne" biljke krastavca mogu dati relativno veliki broj plodova po biljci ako se pravilno gaje u saksiji. Još je važnije zadovoljstvo odgajivača koji ih svakodnevno može posmatrati kako napreduju u malom vrtu na terasi.

Šta je sve potrebno?

Pre svega potrebna je saksija. Poželjno je da ona bude glinena, prečnika ne manjeg od 20 santimetara ili plastična istog prečnika, svetle boje (radi smanjenja mogućnosti pregrevanja korenovog sistema). Može se upotrebiti i plastična, tamna vreća za smeće (džak), ali ona zbog svoje veličine zahteva više prostora.

Najpogodniji supstrat je mešavina treseta i dobre baštenske zemlje (u odnosu 1:3) ili već pripremljena zemljišna smeša namenjena za gajenje cveća. U supstrat se može dodati pet do10 odsto peska radi bolje aeracije korena.

Voda

Voda za zalivanje krastavca ne sme biti direktno iz vodovodnih cevi. Pre zalivanja biljaka voda mora da odstoji osam do 12 sati, pre svega, zbog svoje pH vrednosti (kiselosti koja nije pogodna za krastavac) i temperature.

Listove ne treba kvasiti da bi biljke što duže ostale zdrave. Treba naglasiti da količina vode prilikom zalivanja ne sme biti velika da ne bi došlo do gušenja biljaka. Najbolje je vodu sipati u podmetač za saksiju, a ako je potrebno biljke zalivati i više puta dnevno, vodeći računa da se voda ne zadržava duže od pola sata u podmetaču.

Temperatura vode iz vodovoda obično nije ista kao kod biljaka na otvorenom, što može prouzrokovati temperaturni šok. Vodu treba čuvati u otvorenim ili zatvorenim sudovima na terasi, a biljke zalivati ujutro ili uveče. Za vreme jako toplih dana krastavac je potrebno zalivati i dva puta dnevno.

Oslonac

Biljkama krastavca koje se gaje u saksijama neophodno je obezbediti oslonac mada vreže dostižu dužinu najviše jedan metar. Ovo, pre svega, da bi formirani plodovi imali što pravilniji oblik.

Oslonac može biti od debljeg kanapa vertikalno postavljenog u vidu špalira ili što je još bolje, od malih merdevina napravljenih od drvenih lajsni. Trebalo bi da na jednom kraju merdevine budu uže tako da se uži kraj postavi u saksiju, a biljka se vodi i vezuje po prečkama merdevina naviše.

Visina merdevina može biti od 60 do 70 santimetara.

Prihrana

U ovako ograničenom prostoru za rast i razviće, biljkama je neophodno obezbediti dopunsku ishranu. Krastavac je poznat kao vrsta koja zahteva obilje hrane u vegetacionom periodu, a iznosi je veoma malo.

U početnom periodu razvića biljaka u saksijama treba ih prihraniti jednom u petnaest dana, a posle početka cvetanja na svakih deset dana. Može se koristiti tečno zemljišno đubrivo za cveće ili granulirano kompleksno đubrivo s mikro i makroelementima (postoje pakovanja od tri dopet kilograma), koje se takođe pre upotrebe mora rastvoriti u vodi. Biljke se zalivaju rastvorom vodeći računa da se ne kvase listovi.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...