Izvor: Radio 021, 23.Jul.2019, 18:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sahranjen Nikola Hajdin, projektant Mosta slobode
Akademik Nikola Hajdin svoju mudrost usmerio je na očuvanje dostojanstva, integriteta i autonomije Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koju je vodio u teškim danima od 2003. do 2015. godine, izjavio je danas predsednik SANU Vladimir Kostić, na sahrani Hajdina na Novom groblju u Beogradu.
On je naveo da je Hajdin delio sudbinu značajnih srpskih naučnika koji su bili poznatiji u svetu nego u Srbiji.
"Mi njegovo ime tradicionalno vezujemo za mostove, što >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << ga je pomalo povređivalo, jer je on bio veoma ponosan na naučna istraživanja koja su prethodila kakvoj tehničkoj realizaciji, odnosno koja su je omogućavala", rekao je Kostić.
Podsetio je da je Hajdin objavio više od 230 naučnih radova i dao izuzetan doprinos u primeni numeričkih metoda u teoriji elastičnosti i teoriji konstrukcija, kao i u teoriji tankozidnih nosača. "Mostovi koje je gradio nisu stereotipni u građevinskom smislu - težio je novini i izazovu", naglasio je Kostić.
On je podsetio da je Hajdin 50 godina bio redovni član SANU i da je od 2003. do 2015. vodio Akademiju "u teškim vremenima imeđu podvodnih grebena političkih borbi, oštrih sučeljavanja različitih Srbija, u tranziciji koja je podrazumevala i stvaranje novih elita, neprijateljskih prema SANU kao živom svedoku njihove efemernosti".
"I tada se od SANU tražilo izjašnjavanje čak i o banalnostima dnevne politike, a oni koji su se bavili ili uslovljavali bacanje anateme na ovu kuću pasjom poslušnošću ležerno su nudili, ko što nude i danas, da nam paternalistički, od reči do reči, izdiktiraju mišljenja koja će potom biti naša", rekao je Kostić.
Ocenio je da je Hajdin, koji je govorio da političari ne vole naučnike i da su naučnici korisni za zemlju, ali smetnja za vlast, svoju mudrost usmerio na očuvanje dostojanstva, integriteta i autonomije SANU.
Dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu Vladan Kuzmanović rekao je da su život i karijera Nikole Hajdina bili neraskidivo povezani sa tim fakultetom na kojem je studirao, doktorirao i bio njegov dekan i profesor.
"Večiti uzor, stvaralac koji je obeležio jednu epohu, veliki pedagog i vanserijski naučnik", tako je Kuzmanović opisao Hajdina i dodao da je sa odlaskom Nikole Hajdine Odeljenje tehničkih nauka SANU ostalo bez građevinaca.
Sin preminulog akademika, Rade Hajdin, opisao ga je kao čoveka "visoke radne etike, blagosti u odnosu sa drugima i nepomirljivosti prema površnosti i neznanju".
"Radoznalost i želja za znanjem i njeno produbljivanje kroz kritički pristup krasila je mog oca do kraja života", rekao je Rade Hajdin.
Nikola Hajdin, preminuo je 17. jula, u 96. godini. Između ostalih, projektovao je Most slobode u Novom Sadu, a među brojnim priznanjima koja je dobio je i Oktobarska nagrada Novog Sada (1981).
Autor: FoNet
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
