Izvor: Kurir, 18.Dec.2010, 08:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRP, ČEKIĆ, KOKARDA, KOMUNALAC
U ledenoj beogradskoj noći, kada automobili lete zaleđenim parkinzima, meci periferijskim lokalima, a sav normalan svet spava, na jednom mestu odvija se pravi mali rat. U mraku novosadske petlje jedinice komunalne policije spremno čekaju nakupce, koji iz svih pravaca, pod okriljem mraka, pokušavaju da dođu do svog nezasluženog mesta kraj pijace, naoružani prljavim džakovima i robom sumnjivog kvaliteta.
Pitali ste se što pripadnike komunalne policije nismo u tolikom broju viđali >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << na ulicama? Pa, svi su tamo! Kvantaš je komunalna crna rupa, večiti vir nepoštenja, uvaljivanja, privaljivanja, varanja na meri i, u krajnjoj liniji, prljanja čovekove okoline. Ko je video kvantaš u tri ujutro, video je pakao, popularna je izreka među komunalnim policajcima, sada već veteranima, bez obzira na to što postoje svega mesec dana.
No, tek pošto je malo napadalo snega, komunalni policajci počeli su da se pojavljuju i na gradskim ulicama. Nasmejani, oni vlasniku lokala upućuju ljubazno upozorenje da očisti sneg ispred zgrade, a oni će malo kasnije naići da provere kako mu ide. Ako to ne uradi... Pa šta je jedan vlasnik lokala u poređenju sa divljim kvantaškim nakupcima naoružanim noževima, gunjevima, patikama sa vazdušnim đonovima, podmuklim pogledima i vozilima koja emituju nepristojno mnogo ugljen-dioksida.
Kvantaš je za komunalne policajce isto što i Vijetnam za Amerikance. Ko je prošao kvantaš, spreman je na sve. I tu dolazimo do poente!
Daleko iza naših leđa, dok mi mirno spavamo, na srpskim ulicama rađa se jedna nova sorta urbanih ratnika. Opremljeni palicom i službenim ovlašćenjem, a neprekidno u rvanju sa gabaritnim nakupcima alkoholnih zadaha, komunalni policajci će, nesumnjivo, u narednom periodu morati da se izvešte u baratanju vaspitnom palicom, kao i u drugim vidovima borbe prsa u prsa. Kako ekonomska propast bude odmicala, sve više pametnih, mladih ljudi željnih akcije, reda i čistoće, prijavljivaće se u komunalnu policiju.
A onda, kad jednog dana budu u vrhunskoj formi, posle nekoliko godina borbe sa nakupcima, bahatim parkiračima, nesavesnim odlagačima kabastog smeća, bacačima đubreta sa terase i pljuvačima po trotoaru, komunalni policajci će shvatiti da je krajnje vreme da se očisti „sav smrad“ iz ove, smećem napaćene zemlje. Percepcija đubreta je veoma rastegljiva, a korak od limenke bačene u dvorište dečjeg vrtića do (na primer) ministra zdravlja čiji doktori ubijaju pacijenta manji je nego što mislite.
Grčka i Turska imale su vojnu huntu, a kod nas bi to mogla da bude komunalna policija. Naravno, ukoliko sve bude kao što sam malopre predvideo. A što da ne? Može da se nađe neki anonimni dobrotvor željan temeljnog i trajnog čišćenja svake vrste smeća u Srbiji, koji će komunalnim policajcima nabaviti automatsko oružje da ga zakopaju u Bojčinskoj šumi i čekaju signal. Za to vreme, drugi anonimni dobrotvor može da ide od školskog dvorišta do školskog dvorišta i među nesrećnom srpskom decom punom negativne energije propagira čistoću kao vrhunski životni cilj i tako regrutuje omladinu komunalne policije: bolje komunalac nego narkomanac.
Sve ovo smo već videli u istoriji pod drugim imenima, sve se već desilo i sve je propalo, ali možda zato što smo hteli da smeće iz zemlje izbacujemo srpom, čekićem, kokardom i petokrakom, umesto, kao što je red, komunalnom policijom.
Ala sam se izlupetao, ali ako ostanemo bez ideala, šta će ostati od nas?
