Izvor: Kurir, 25.Avg.2010, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SINE MOJ, OČI MOJE, ZAŠTO...
NOVI SAD - Sine moj, nisam te se nagledao! Nije trebalo još da me ostaviš! Ovim rečima se Zoran Lutovac juče na novosadskom groblju Lisje oprostio od svog petnaestogodišnjeg sina Milana, koji je u nedelju poginuo u saobraćajnoj nesreći.
NOVI SAD - Sine moj, nisam te se nagledao! Nije trebalo još da me ostaviš!
Ovim rečima se Zoran Lutovac juče na novosadskom groblju Lisje oprostio od svog petnaestogodišnjeg sina Milana, koji je u nedelju poginuo u saobraćajnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << nesreći.
Na stotine ljudi juče je prošlo kroz grobljansku kapelu, kako bi poslednji put videli Milana i pokušali da njegovom ocu Zoranu pruže utehu. Nesrećni čovek stajao je pored otvorenog belog kovčega sasvim nem od bola. U jednom trenutku oko sanduka s Milanovim telom stali su dečakovi drugovi i drugarice iz osnovne škole. Oni su najpre netremice gledali u svog nastradalog prijatelja, da bi svi briznuli u plač.
Posle opela, oko 18 časova, tužna povorka je pošla da Milana isprati na poslednje putovanje. Dok su ljudi tiho i u miru koračali za sandukom, na grobljanskoj crkvi počela su da zvone zvona. Grobljem se prolomio plač, koji su povremeno prekidali jecaji Milanovih prijatelja.
Nesrećni čovek jedva je smogao snage da na sinovljev grob baci zemlju i oprosti se.
- Ne idi! Ne idi od tate - izustio je dok je Milanov sanduk lagano spuštan u zemlju.
M. Veličković
