Izvor: Politika, 07.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SANU protiv VANU
Srpska akademija nauka i umetnosti osporava osnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti
Novi Sad – Predsedništvo Srpske akademije nauka i umetnosti je pre nekoliko dana svojom odlukom potvrdilo stav Izvršnog odbora ove institucije, uz saglasnost Ogranka SANU u Novom Sadu, kojim se osporava osnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti predloženo u novom Statutu AP Vojvodine.
Stav SANU je u formi saopštenja upućen javnosti, a pre toga je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže se u tekstu, isti dokument blagovremeno, krajem septembra, poslat Vladi, kao i Skupštini Republike Srbije, Skupštini AP Vojvodine i Koordinacionom telu Skupštine AP Vojvodine za izradu Statuta. U međuvremenu je Statut, u celini, usvojen u Skupštini AP Vojvodine, pored drugih i član koji predviđa postojanje i rad VANU. Validnost Statuta, prema Ustavu Srbije, tek treba konačno da potvrdi Skupština Srbije, kako bi dobio legitimnost i pravnu snagu.
Predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu, akademik Zoran Kovačević, u razgovoru za „Politiku” kaže da je „izvesno da Pokrajina nema ingerencije da ulazi u osnivanje akademije”.
Koji argumenti osporavaju potrebu za osnivanjem VANU?
Insistira se na specifičnostima Vojvodine – istorijatu, naučnom potencijalu, multinacionalnosti, multikonfesionalnosti... Sve to stoji, ali da li je to razlog za osnivanje nove akademije? Pogotovo ako se zna da je Ogranak SANU u Novom Sadu formiran baš zbog specifičnosti Vojvodine, kako bi i nacionalne manjine imale poseban prostor za razvoj i istraživanja svojih nauka i kultura. Akademije su nacionalne tvorevine, nastale relativno davno, a Vojvodina nema za sada svoju naciju. Reč je o multinacionalnom društvu gde žive i manjine koje imaju svoje nacionalne akademije u matičnim zemljama. Uostalom, u nekim okolnim zemljama, recimo u Rumuniji, neke manjine imaju mnogo veći broj pripadnika nego u Vojvodini, pa opet postoji samo jedna, jedinstvena nacionalna akademija – kaže akademik Kovačević.
– Kao drugi razlog navodi se da je VANU regionalna akademija, te da i u drugim zemljama postoje regionalne akademije! Tačno, ali one su istorijske tvorevine, nastale pre dva ili više vekova kada su ti današnji regioni, recimo u Nemačkoj ili Italiji, bili posebne države. Danas nema nijednog slučaja da se u naše vreme, u nekoj regiji, osniva akademija nauka i umetnosti.
– Spominje se, kao treći razlog, da je broj novih članova u SANUiz Vojvodine bio neznatan. Zaista, posle integracije je malo njih izabrano, ali danas čak 30 odsto svih članova SANU čine naučnici baš iz Vojvodine! A u trenutku integracije, primljena su čak 32 člana iz Vojvodine. Intenzivno radimo da se broj članova odavde poveća, ali ne po ključu, već odabirom kvalitetnih kandidata. Prebrojavanje ko odakle potiče, vodi u provincijalizaciju i devalvaciju zvanja akademika!
Osnivanje VANU akademik Zoran Kovačević vidi ne samo kao dupliranje troškova, već kao „apsolutno promašenu investiciju”.
D. Radović
-------------------------------------------------
Akademija za manjine?
– VANU je dobrim delom inicirana i zamišljena kao akademija nauka nacionalnih manjina. Uostalom, pogledajte sastav, polovina članova je iz tog korpusa. Jedan njihov član je, uostalom, to dobro formulisao rekavši da će VANU biti manjinski ključ za akademsku bravu! I sada, oni govore o multikulturalnosti, multietničnosti i multikonfesionalnosti Vojvodine, a de facto VANU donosi podelu, u nju se primaju naučnici uglavnom iz manjinskih zajednica, a Ogranak SANU ostaje srpski! To smo im rekli i na početku, 2003, kada su osnivani. Zbog čega je to urađeno? Pa svi imaju šansu da budu članovi SANU. Ovako, već na samom startu pale su reči koje su stvorile antagonizam – kaže akademik Zoran Kovačević.
-------------------------------------------------
Politička odluka
Plan je da Vojvodina paralelnom akademijom dobije još jedan atribut države, kaže akademik Vasilije Krestić
Srpski akademici ujedinjeni su u oceni da je VANU kao institucija neodrživa zato što, pre svega, predstavlja političko telo koje je nastalo mimo dozvoljenih ustavnih nadležnosti.
Dejan Despić, akademik SANU i kompozitor, smatra da je odluka o osnivanju VANU prevashodno politička.
– Tako je bilo 1974. godine, posle donošenja novog Ustava SFRJ; odluka je bila politička i kada su ukinute nadležnosti u autonomnim pokrajinama za vreme Slobodana Miloševića, a to se dešava i sada. Smatram da u ovom trenutku malo šta možemo da učinimo, osim da se pobunimo. Jer, Akademija je samo jedan segment iz Statuta Vojvodine. Smatram da je stvaranje nove akademije suvišno, jer je ona kao ogranak SANU već postojala. To je neodrživo i sa pravne strane. Zasebna akademija predstavlja i skup projekat, što je još jedan dokaz da je suvišna – objašnjava Despić.
Prema rečima akademika Vasilija Krestića, sekretara Odeljenja istorijskih nauka u SANU, formiranje VANU je krajnje nepotrebno.
– Već postoji ogranak SANU u Vojvodini, a formiranje paralelne akademije zaista je suvišno jer je za jednu zemlju jedna akademija sasvim dovoljna. U Matici srpskoj u Novom Sadu, kao i u svim drugim institucijama kulture koje postoje u Vojvodini, ima dovoljno mesta za sve stručne ljude koji žele da se bave naukom. Ne postoji država na svetu koja bi to uradila. Nemoguće je da ovako mali narod ima toliko akademija. Plan je da Vojvodina paralelnom akademijom dobije još jedan atribut države – izričit je Vasilije Krestić.
I akademik i pisac Dragoslav Mihailović ističe da, kao potpisnik peticije protiv osnivanja VANU, smatra da njeno postojanje otvara mogućnost stvaranja novih i novih akademija. Mihailović ističe da su kolege iz Vojvodine uvek imale ravnopravan položaj u SANU.
– Godinama su vojvođanski naučnici primani u SANU bez ikakvih problema, Dejan Medaković bio je i njen predsednik. Tvrdim da tu postoje rđave namere. Niko se u Srbiji prema Vojvodini nije odnosio sa nepoštovanjem, tako da u tome ne vidim drugu nameru nego da se na Balkanu stvori još jedna liliputanska država. A nama ne ostaje ništa drugo nego da protestujemo – zaključuje Mihailović.
Predsedništvo SANU ističe da Srpska akademija nauka i umetnosti postoji već 167 godina i da su, vremenom, formirani Ogranak SANU u Novom Sadu kao i dva centra u Kragujevcu i Nišu.
– U Ogranku u Novom Sadu, preko članova i istraživačkih projekata, zastupljene su sve relevantne nacionalne manjine koje žive na tlu Republike Srbije – zaključuje Predsedništvo SANU.
Vojvođanska akademija nauka i umetnosti osnovana je 22. jula 2004. godine. Od tada pa do danas, normalno funkcioniše, pravi projekte, održava naučne skupove, objavljuje godišnjake o svom radu i razvija međunarodnu saradnju.
Stanko Stamenković
--------------------------------------------------------------------------
Novi Sad: Organizovana kampanja
Novi Sad – Predsednika Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU) akademika Endrea Papa, pronašli smo u Muzeju Vojvodine, gde je VANU dobila na korišćenje dve prostorije u prizemlju, biblioteku i svečanu salu. VANU ima 17 članova, tri redovna, 14 dopisnih i dva počasna. Redovni članovi su: akademik Rudolf Kastori (agronom), akademik Julijan Tamaš (istoričar književnosti) i akademik Endre Pap (matematičar). U julu ove godine je za generalnog sekretara izabran hirurg-onkolog prof. dr Branimir Gudurić, a dva postojeća odeljenja vode prof. dr Milorad Miloradov (Odeljenje prirodnih i tehničkih nauka) i prof. dr Jožef Salma (Odeljenje društvenih nauka i umetnosti).
U Predsedništvu VANU su, uz akademika Endrea Papa i prof. dr Branimira Gudurića, i akademik Julijan Tamaš, akademik Rudolf Kastori i dopisni član prof. dr Miloš Tešić.
Vojvođanska akademija se, saznajemo od akademika Endrea Papa, finansira pre svega kroz odobrene projektepreko javnog konkursa gde mogu da učestvuju sve naučne institucije u Vojvodini, i koji važi samo godinu dana, te svake godine treba ponovo konkurisati i dokazivati seu Sekretarijatu za nauku Izvršnog veća Vojvodine. Sredstva stižu i kroz projekte ostvarene u saradnji sa drugim akademijama i institucijama iz sveta, kao i iz sredstava zadužbine – Fonda akademika Bogumila Hrabaka za publikovanje doktorskih disertacija.
– Vojvodina je multikulturna sredina, ima svoju tradiciju, istoriju, kulturu, koja zahteva specifična naučna istraživanja i podršku za dalji razvoj tih kulturnih vrednosti. Bio je to osnovni razlog za naše reosnivanje odlukom Skupštine Vojvodine iz 2003. godine – kaže akademik Pap i pojašnjava termin „reosnivanje”.
– Godine 1979. VANU je osnovana odlukom Skupštine Vojvodine u saradnji sa SANU. Neki tadašnji članovi Srpske akademije bili su jezgro za osnivanje te Vojvođanske akademije. Zapravo, većina sadašnjih članova SANU iz Vojvodine birani su u toj VANU. Akademija je radila punom parom, imala odlične projekte i veze sa svetom. A onda, u Miloševićevo vreme, VANU je ukinuta i pripojena SANU! U Novom Sadu je na taj način formiran Ogranak SANU.
Kojim aktom i ko je ukinuo VANU?
To niko ne zna i niko nikada nije video taj akt. Uostalom, i sada u ulazu zgrade Ogranka SANU, u hodniku sa desne strane, i dalje piše Vojvođanska akademika nauka i umetnosti! O ovom aktu ništa ne znaju ni akademici u SANU, to su mi više puta rekli jer imamo odlične profesionalne i stručne odnose.
Da li je tačno da se danas u Evropi više nigde ne osnivaju regionalne akademije, već postoje one koje su istorijska tvorevina?
To je centralistički način razmišljanja i radi se o organizovanoj kampanji. Uostalom, u Beogradu je nedavno organizovan naučni skup o Statutu Vojvodine, uz učešće ljudi poznatih i po nacionalističkim stavovima, a interesantno da nikada nije organizovan skup o Ustavu Srbije! Ubrzo stiže saopštenje Predsedništva SANU kojim se osporava osnivanje naše akademije! Zar to nije kampanja? Žao mi je da SANU, s kojom sam ranije bio tešnje povezan jer sam bio i stipendista njihovog Matematičkog instituta, kao institucija sa velikom tradicijom ignoriše znanje, kulturu i tradiciju na prostoru Vojvodine... Inače, u Evropi postoje regionalne akademije, imaju delatnost, svoje finansije i kompletno funkcionišu. Uzmite za primer Nemačku sa Bavarskom, Berlin-Branderburškom, Getingenskom akademijom.
A da li je VANU zaista institucija nacionalnih manjina?
Ovo je za Vojvođanina uvredljivo pitanje. Naravno, da nije! Prilikom izbora rukovodimo se naučnim i umetničkim rezultatima. Na nacionalnu pripadnost članova nismo obraćali pažnju.
Akademik Endre Pap, govoreći o osam sadašnjih projekata ove institucije, navodi nekoliko tema za koje se VANU opredelila: redovni godišnji Međunarodni simpozijum o inteligentnim sistemima, Duhovni resursi Vojvodine, Istraživanje istine o stradanju naroda Vojvodine 1941-1948, Vodoprivredni bilans Vojvodine, Slepilo i slabovidost i značaj hirurgije katarakte za smanjenje izlečivog slepila u Vojvodini, Rana detekcija karcinoma debelog creva u različitim etničkim grupama Vojvodine, Višejezičnost i multikulturalizam u Vojvodini, „Male” književne i kulturne tradicije u Vojvodini i svetu, Matematički modeli za donošenje odluka pod neodređenim uslovima... U protekloj godini bilo je i nekoliko naučnih skupova sa međunarodnim učešćem. U istoj, 2007. stoji u Godišnjaku, ostvarena je saradnja VANU sa nekoliko drugih, stranih akademija. Zanimljivo da su među njima i cenjene stare akademske institucije kao Austrijska akademija nauka i Mađarska akademija nauka sa njenim regionalnim odeljenjima u Segedinu i Miškolcu, zatim Slovačka akademija nauka, ali i najblaže rečeno problematična institucija Dukljanska akademija nauka i umjetnosti koja je čitav svoj radni potencijal proteklih godina stavila u službu politike.
– Srbija treba da prihvati Vojvodinu i onda će lako ući u Evropu, jer Vojvodina je Evropa u malom. Mislim da uopšte nije problem u postojanju VANU, mi smo mala karika u sadašnjoj priči. Glavni problem je Statut i položaj Vojvodine – neki žele da srežu Statut da bi Vojvodina bila ograničena u svim delatnostima koje on predviđa – kaže, na kraju razgovora za „Politiku”, akademik Endre Pap.
Danica Radović
[objavljeno: 08/12/2008]
