Izvor: Radio 021, 25.Jan.2021, 10:53
SAD protiv STO: Kad jači tlači
Pre deset meseci, godinu i po dana nakon što je utvrdila da su pojedine evropske države nedopušteno subvencionisale "Erbas", Svetska trgovinska organizacija je odredila visinu štete i način kompenzacije. Dopustila je Sjedinjenim Američkm Državama da štetu naplati uvećanjem carina.
Tako će Amerikanci uvoz robe iz Evropske unije dodatno opteretiti carinama do iznosa od 7,5 miljardi dolara. Plan je sačinjen, pa će carinu na uvoz delova za avione opteretiti sa deset, uvoz >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << sira, vina, maslinovog ulja, itd. sa 25 odsto.
Nadmetanje subvencijama
Nasuprot tome, još se čeka oduka u slučaju tužbe Evropske unije prema SAD u vezi sa podsticanjem najvećeg "Erbasovog" rivala "Boinga".
Podsetimo, marta pretprošle godine STO je utvrdila krivicu SAD i očekuje se da odluči o visini nadoknade. Procene su da bi u ovom slučaju, s obzirom na obim i dužinu trajanja nelegalnog američkog subvencionisanja sopstvenog vazduhoplovnog čeda, nadoknada mogla dostići i jedanaest milijardi dolara.
Iz oba spora jasno se vidi da i Evropska unija i još više SAD, decenijama izmišljaju sve novije i novije tehnike za podržavanje, svako svoje, vodeće kompanije. Reč je o svetskim liderima u proizvodnji aviona, ali i mnogo šireg proizvodnog programa. Nezadovoljstvo SAD je objašnjivo: Evropljani su uspeli da modelom Erbas A350 nadmaše Boing 787, najprodavaniji avion takmaca.
Pet decenija napora
Čeka se odluka u obrnutom smeru, pa da se vidi epilog svojevrsnog nadmetanja podsticajima. Čini se da je moguć novi carinski rat. Oštro kažnjavanje EU nije dovelo do ublažavanja nezadovoljstva koje se sa druge strane Atlantika već godinama ispoljava prema instituciji koja je uredila svetsku trgovinu.
Podsetimo, još je prilikom osnivanja MMF 1946. godine u Breton Vudsu bilo predloga da se osnuje i globalna trgovačka organizacija. SAD su predlog odbile, pa su 23 suosnivačice mogle jedino da 1947. sklope nekoliko sporazuma o tarifama i trgovini.
Foto: Pexels/Tom Fisk
Kasnije se proširivao i obogaćivao ovaj sistem ugovora, posebno kroz tzv. Urugvajsku rundu pregovara od 1986. do 1994. godine, da bi godinu dana kasnije prerastao u današnju instituciju. Čak pet decenija nakon prvog pokušaja.
Amerikanci ignorišu izbor sudija
Nesporna je uloga STO u liberalizaciji trgovine i rastu dohotka širom sveta, a na dobit svih. Ipak, iz SAD su sve češće, posebno tokom Trampovog mandata, stizali izrazi nezadovoljstva: tako već bezmalo tri godine Amerikanci odbijaju da se izjasne o sudijama za Apelacionog veća STO.
Nevolja je što su upravo tokom ovog perioda istekli mandati gotovo svim sudijama. Za izbor novog sudije ili potvrdu novog mandata potrebna je saglasnost svih država. Ispada da SAD namerno blokiraju rad STO u čijem osnivanju, a ponajviše baš u osmišljavanju načina rada, ne samo da su učestvovale, već bile i najaktivnija država, dajući najviše predloga ugrađenih u osnivački akt.
Kao argument često se navodi nezadovoljstvo SAD odukama STO, naročito Apelacionog veća. Međutim, statistika u ovom slučaju pokazuje da je usvojeno najviše američkih žalbi, a da je najviše tužbi upravo protiv SAD, skoro dva i po puta više nego spram Kine, na čiji tretman u STO su Amerikanci posebno ljuti.
Domet međunarodnih institucija
Iz krugova administracije Bele kuće može se čuti i mišljenje da Ustav SAD ne dopušta da ijedan sud bude iznad američkog, bar kada su u pitanju najmoćnija svetska sila, tamošnje kompanije i građani.
Ovakvo tumačenje dodatno podstiče nervozu. Postavlja se pitanje priznaju li SAD bilo koji međunarodni sud? Prirodan korak dalje je pitanje priznaju li uopšte i međunarodne institucije čiji su član?
Svakako da ima slabosti u pojedinim odredbama STO. Pojedine nekad nerazvijene zemlje, pre svega naglo procvala Kina, sada su u boljem položaju i nemaju potrebe za još postojećim povlasticama.
Već dosta dugo je na udaru i preterana zaštita poljoprivrede (što je zahtev razvijenih), dok je subvencionisanje industrije strogo zabranjeno, čak i kada je u pitanju država koja nema izraženiju drugu privrednu aktivnost. No, i ako postoje neki propusti, organizacija i pregovori su tu da se stvari koriguju.
Foto: Pexels/Karolina Grabowska
Jači tlači
Potpis bi morao da znači prihvatanje, ali izgleda da drugi ne misle tako. Bar ne kada njima, možda, ne ide baš najbolje.
Ukoliko bi se ignorisanje SAD u slučaju nastavka rada Apelacionog veća nastavilo, došla bi u pitanje i sama najvažnija međunarodna trgovačka institucija. Izgleda da takav tok stvari ne bi smetao Amerikancima, pogotovo sada kada im trgovina ide lošije nego decenijama unazad.
Cilj nije teško naslutiti. Očito da multilateralni ugovori snažno štite i manje države; dovoljno je da poštuju važeće regulative STO. Sa druge strane, ukidanje bi značilo i prelazak na bilateralne ugovore, u čijem kreiranju veliku ulogu imaju odnosi dva partnera. Svakako da je pozicija jačeg dominantna.
Kako su SAD, i kada im ne ide sve po loju, daleko najmoćnije, pokazuje se i namerom da u pregovorima sa bilo kim pojedinačno nametnu svoju volju. Multilateralni ugovori su zaštita od bahatog ponašanja jakih, otuda i smetaju.
Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
