Izvor: Blic, 12.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rizičan uvoz sojine sačme NOVI SAD
Sadu
Rizičan uvoz sojine sačme
NOVI SAD - Miodrag Dimitrijević, docent na Katedri za genetiku i oplemenjivanje biljaka na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ocenio je da je izjava saveznog ministra za poljoprivredu Saše Vitoševića da će se 'verovatno dozvoliti uvoz genetski modifikovane sojine sačme, jer je za nju utvrđeno da ne izaziva nikakave štetne posledice', došla prebrzo i da je pitanje 'koliko su naši stručnjaci u stanju da iznesu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << takve ocene za kratko vreme'. Prema njegovim rečima, soja koja nam se nudi (i koja je najverovatnije bila predmet ugovora koji je ministar Vitošević u petak potpisao sa američkim ambasadorom u SRJ) jeste u granicama dozvoljene genetičke modifikacije od pet odsto, koliko propisuje Evropska unija, ali da je 'jasno da onaj koji nam nudi neće ni reći drugačije'.
- Ne smemo da primimo sve što nam se nudi. Da bismo se zaštitili od transmutagene hrane, neophodno je prvo da oformimo i ojačamo laboratorije, koje će kompetentno pratiti ovakve proizvode. Kad proizvodnju hrane u svetu drži nekoliko multinacionalnih kompanija, vlade zemalja kojima se nude genetski modifikovana hrana morale bi da budu na oprezu - rekao je Dimitrijević, dodajući da je Savezna vlada na 'dobrom putu da smislenom politikom kontroliše takav uvoz', jer je nedavno odbila uvoz pet tona kukuruza u zrnu koji sadrži insekticid. Dimitrijević je rekao da namera američkih multinacionalnih kompanija u kojima je koncentrisana svetska proizvodnja hrane, da nerazvijene ili polurazvijene zemlje budu njihovi poligioni za istraživanja nije isključena kao i mogućnost da se ishitrenim izjavama da nema štetnih posledica od njenog korišćenja, naše stanovništvo priprema za prihvatanje genetički modifikovanih proizvoda.
- U završnoj fazi je izrada zakonske regulative o uvozu u skladu sa odredbama međunarodne zajednice - smatra Dimitrijević.
M.P. Efekti na zdravlje nepoznati
- Stvaranje genetički modifikovanih organizama počelo je 1996. godine i to u Argentini. U Americi je ustaljena praksa da je polovina proizvodnje sa transmutagenim semenima kukuruza i soje, zbog čega je od 60 do 70 odsto njihove robe genski modifikovano. Od 3.000 do sada stvorenih takvih organizama, 40 je u poljoprivrednim kulturama. Oni se kreiraju u laboratorijama, realizuju u polju, a preko hrane, kozmetike i lekova dospevaju u ljudski organizam. Njihov efekat na zdravlje na duži rok je nepoznat - ističe Dimitrijević.
