Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Feb.2009, 02:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ribolov: Dugonosu kečigu na malu udicu

NOVI SAD - Ribolovci koji love dugonosu kečigu znaju da je period do marta optimalan za ulov ove vrste ribe. Ona se mresti od marta do juna. Stoga je sledeći period za ulov tek leto i rana jesen.

Dugonosu kečigu dobro je loviti malom udicom na glistu. Kreće se u jatima i putuje rekom. Na trzaj treba odmah zategnuti, a pozicije su tamo gde je dno reke ilovača.

Kečiga dugonosa zimu preživljava u potpunom miru u većim dubinama donjih tokova reka. U maju i junu kečige >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << odlažu ikru po kamenu i šljunku u dubokoj brzoj vodi.

Kečiga dugonosa u Srbiji obitava u rekama Dunav, Sava, Tisa, i Velika Morava.



Navike, stanište, rasprostranjenost

Kečiga dugonosa živi u nizijskim vodama crnomorskog sliva, u rekama koje se ulivaju u Kaspijsko more, Crno more i Azovsko more, kao i u rekama koje se ulivaju u Ladoga jezero i Onega jezero. Naseljava sve reke evropske Rusije i Sibira. Njena staništa se nalaze na najdubljim mestima reke, obično na 18 do 20 cm od dna, a ponekad i na samom dnu.

Umesto krljušti - koščate pločice Kečiga dugonosa (latinski naziv acipenser rutenus) se od drugih riba iz porodice jesetri lako razlikuje po veličini i po izduženom nosu (pa je zato zovu i nosatica ili nosvica), dugačkim resastim brkovima, bočnim pločicama i dvodelnoj donjoj vilici.

Umesto krljušti po telu ima koščate pločice raspoređene u pet redova, od kojih jedan zauzima sredinu leđa, dva su na bokovima i dva na ivici trbuha. Na telu ima 12 do 17 oštrih leđnih pločica, 58 do 70 bočnih i 12 do 18 trbušnih.

U brzoj vodi

Boja tela joj zavisi od mesta boravka i kreće se od žute do tamnosmeđe. Leđa su joj obično sivosmeđa ili tamnosmeđa, stomak žućkastobeo, a peraja siva. Maksimalna dužina je do jednog metra, a težina do devet kilograma.

Kečiga dugonosa, pred smiraj dana i noću odlazi u plićake, na travnati deo pri obali, gde pretražuje sva udubljenja i rupe u potrazi za hranom. Za život joj je neophodna čista, nezagađena vodena sredina, voli kamenito i peščano dno, čistu, prohladnu i prilično brzu vodu.

Gde su joj usta?

Kečiga dugonosa je jedini predstavnik jesetri - koji neprekidno živi u slatkoj vodi i koja ceo život provede samo u rekama. Hrani se vodenim organizmima sa dna. Odrasle ribe se hrane životinjama dna i ikrom drugih riba. Noću, prilaze obalama gde hvataju insekte koji padaju u vodu, a za to moraju da se okrenu na leđa, jer su im usta sa donje strane tela.

Kako se razmnožava?

U toku proleća seli se uzvodno radi parenja. Od marta do juna, ženke polože od 11.000 do 140.000 jajašaca u peskovitom ili šljunkovitom dnu na dubini od 3 do 4 metra.

U prvih devet godina što je ženka starija, to više jajašca položi. Nakon tog uzrasta broj jajašca opada. Nakon oplodnje ženke napuštaju gnezdo, dok mužjak ostaje, nastavljajući da se pari sa drugim ženkama. Nakon izleganja mladi se pod uticajem strujanja reke sele ka ušću, gde se hrane glavonošcima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...