Izvor: Blic, 25.Nov.2009, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezolucija EU o Balkanu
Evropski komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren danas će u Evropskom parlamentu obrazložiti Strategiju proširivanja Evropske unije, koju je izradila Evropska komisija.
Kako javlja BBC, očekuje se da će Ren dobiti podršku evropskih poslanika za opšti stav da zemlje zapadnog Balkana treba da uđe u redove evropske dvadesetsedmorice, čim ispune nužne uslove.
U Evropskom parlamentu će se, takođe, voditi rasprava o rezoluciji koju je pripremio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Spoljnopolitički odbor parlamenta u kojoj se traži da se Savet ministara EU što pre izjasni o primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom. U pomenutom predlogu rezolucije, Spoljnopolitički odbor sa zadovoljstvom ističe napredak Srbije, posebno u jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma s unijom.
"Ta jednostrana primena, u uslovima finansijske krize, dobro pokazuje predanost te zemlje napretku na putu u uključivanje u Evropsku uniju", naglašava se u nacrtu rezolucije i zato se od Saveta ministara EU traži da se neodložno izjasni o ratifikaciji Prelaznog sporazuma.
Kako se najavljuje, evropski poslanici izraziće zadovoljstvo zbog potpisivanja Sporazuma o policijskoj saradnji između vlasti u Beogradu i misije Euleks na Kosovu, uz stav da je potrebna tešnja zajednička akcija posebno na severu Kosova.
U teksu predloga rezolucije takođe se izražava nada da će pre kraja godine biti okončan proces decentralizacije na Kosovu kako bi se, navodi se u tekstu, zadovoljili zahtevi iz Ahtisarijevog plana.
Isto tako iznosi se zaključak da puno operativno delovanje Euleksa treba da omogući delovanje pravne države, javnog reda i bezbednosti na celom Kosovu.
U dokumentu koji je pripremio Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta ističe se da puna saradnja s Haškim sudom predstavlja suštinski uslov za napredak zemalja regiona ka članstvu u Uniji.
Države Zapadnog Balkana se pozivaju da reše međusobne sporove, kako ti sukobi ne bi bili prepreke za uključivanje u redove EU.
Evropski parlament je već, bez rasprave, odobrio odluku Saveta ministara EU da se dodeli pomoć od 100 miliona evra za pokrivanje budžetskih potreba vlade Srbije, kao i makrofinansijski kredit od 200 milliona evra.
Švedska će primiti zahtev Beograda
Ako Srbija odluči da podnese zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, švedski premijer će, u svojstvu predsedavajućeg EU, primiti u Stokholmu taj zahtev od srpskih zvaničnika, piše danas novosadski "Dnevnik".
Koliko smo mi informisani, to bi trebalo da bude predsednik Srbije Boris Tadić - i proslediće ga Savetu u Briselu, bez obzira na to da li će prethodno biti aktiviran Prelazni sporazum ili ne - rekao je za "Dnevnik" izvor u švedskom predsedništvu EU.
"Za prijem zahteva za članstvo u EU potrebno je imati saglasnost zemlje koja predsedava Unijom da tu aplikaciju primi i Švedska je voljna da izađe u susret Srbiji ako vlasti u Beogradu procene da je dobar trenutak za predavanje zahteva", naveo je izvor "Dnevnika" u švedskom predsedništvu EU.
On je dodao da je ipak, za sledeći korak u vezi s aplikacijom Srbije, odnosno davanje mandata Evropskoj komisiji da uradi mišljenje, potrebna saglasnost svih članica Evropske unije, o čemu bi Beograd trebalo da vodi računa, jer će bez saglasnosti svih država EU, aplikacija Srbije ostati u fioci.
Iskustvo drugih država, međutim, kaže da nikada nijedna nije dobila ohrabrenje od svih članica EU i institucija Unije da podnese zahtev za članstvo.
Srbija je u specifičnoj poziciji jer oni nisu imale otvorena pitanja, poput saradnje s Haškim tribunalom, i članice EU nisu mogle odugovlačiti a da ne budu optužene za usporavanje procesa evropskih integracija.
Nažalost, u slučaju Srbije, navodi "Dnevnik", osim Holandije, i neke druge zemlje skeptične prema proširenju EU mogle bi početi da koriste nepotpunu saradnju s Haškim tribunalom kao izgovor za odlaganje početka procesa za davanje statusa kandidata Srbiji.
