Izvor: Radio 021, 12.Maj.2019, 08:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Recite koliko može da se iskopira pa da studenti znaju koliko mogu da ukradu"
"Zamolio bih Komisiju da nam kaže koliko je procenata u redu da se iskopira od reči do reči, pa da studenti znaju - možemo da ukrademo pet procenata, ali ako pređemo pet procenata to nije dobro", rekao je za Radio slobodna Evropa profesor Raša Karapandža.
Karapandža je profesor Evropske škole za biznis sa sedištem u Nemačkoj, koji je pre gotovo pet godina doveo u pitanje doktorat tadašnjeg gradonačelnika Beograda, danas ministra finansija Siniše Malog.
Etička >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << komisija Fakulteta organizacionih nauka (FON) u Beogradu zaključila je da doktorat ministra Malog nije plagiran u dovoljnoj meri da bi bio osporen. To stoji u izveštaju koji je zaveden sa pečatom FON-a od 3. aprila ove godine, a koji su objavili pojedini mediji i profesor Raša Karapandža na Tviteru.
Stručna komisija FON-a je, kako proizilazi iz izveštaja, za analizu doktorata koristila softverski paket Turnitin, a proveru su uradili 21. februara ove godine. Program je pokazao da 16 odsto doktorata Siniše Malog ima sličnost sa radovima drugih autora. Međutim, u navedenih 16 odsto, Komisija je pronašla skoro sedam procenata teksta koji ne može biti sporan jer se, kako je navedeno, odnosi na nazive zakona, podzakonskih akata ili druge pravne termine, opštepoznate pojmove kao što su fraze, poštapalice ili formule, a jedan deo teksta je bio citiran na ispravan način uz navođenje izvora u fusnotama.
Stručna komisija FON-a je stoga zaključila da je 6,97 odsto rada Siniše Malog plagirano i da ti delovi "nikako ne dovode u pitanje autentičnost teksta i originalnost rada".
"Ono što je veoma poražavajuće je što je ta komisija u svom izveštaju praktično postavila standard da je potpuno dozvoljeno kopirati određene izvore, na primer kada je neko zaposlen u Vladi, odnosno u nekom vladinom telu, da kopira određene dokumente i zakone. Oni praktično kažu kako je gospodin Mali kopirao pet, šest ili sedam procenata iz izvora koja su kreirala vladina tela i da je to OK pošto je on tada bio zaposlen u vladinoj instituciji", rekao je Karapandža za Radio slobodna Evropa.
Ovaj profesor dodaje i da, prema njegovom mišljenju, izveštaj sadrži "više materijalnih grešaka", o kojima će, kako najavljuje, "pisati u svojoj žalbi višoj instanci", a to je dodaje, u ovom slučaju Univerzitet u Beogradu.
Profesor Raša Karapandža tvrdi i da doktorat ministra Malog sadrži još plagijata koje Komisija nije pronašla i koji će, kako najavljuje, biti deo njegove žalbe, a koje će do tada objavljivati na svom Tviter profilu.
"To je po meni dokaz da oni u stvari nisu imali za cilj da zaista istraže postojanje plagijata već da odbrane ministra Malog pošto su komentarisali samo iznesene optužbe, a nisu pronašli ni jedan novi plagijat kojih ima pregršt, a koje ja do sada nisam objavio", rekao je Karapandža.
Profesor Karapandža u razgovoru za RSE kaže i da bi bilo u redu da je Komisija barem pozvala ministra Malog da uputi izvinjenje autorima za koje je utvrđeno da je kopirao. Umesto toga, ističe, Karapandža, "ta komisija u svom izveštaju navodi kako je Siniša Mali zaista koristio tezu o Eritreji gospodina (Stifanosa) Hailemariama, ali da je to bila samo polazna osnova i da je on čak bolje citirao radove i od samog gospodina Hailemariama. Kao što je neko na Tviteru rekao, naslikao je Gerniku bolje od Pikasa", kaže Karapandža.
Karapandža je, podsetimo, doktorat Siniše Malog, tada gradonačelnika, doveo u pitanje jula 2014. godine u tekstu objavljenom na sajtu "Peščanik".
Slučaj doktorata Siniše Malog privukao je veliku pažnju javnosti, a grupa od 364 profesora tražila je svojevremeno da mu se ne dodeli titula doktora nauka. Među njima je bila i Biljana Stojković, profesorka na Biološkom fakultetu u Beogradu, koja za poslednji izveštaj Etičke komisije FON-a kaže da nije zasnovan ni na jednoj dobroj akademskoj praksi.
"Tu postoji nekoliko stvari koje su oni stavili u svoj izveštaj, a koje su zaista veoma problematične. Na primer da Siniša Mali jeste citirao radove iz kojih je vidljivo da možda i jeste pročitao te radove, a u stvari je kopirao čitave stranice teksta iz nečije druge disertacije. To jeste jedan način da vi sakrijete odakle ste plagirali, ukoliko ne citirate taj rad, nego citirate originalne radove koje je taj rad citirao. To jeste jedan način akademskog nepoštenja gde biste pokušali da prikrijete svoj plagijat", kaže profesorka Stojanović za RSE.
Povodom nalaza Etičke komisije FON-a o doktoratu Siniše Malog oglasio se i predsednik Odbora Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) za visoko obrazovanje, akademik Dušan Teodorović, koji je za RSE rekao da ostaje pri svom ranijem stavu da je u pitanju plagijat.
"Svakako da ostajem pri stavovima koji su zasnovani na nepobitnim činjenicama. Većina profesora na FON-u koja je glasala da najbezočniji plagijat nije plagijat je danas ubila profesionalni moral na srpskim univerzitetima. U nekoj novoj Srbiji, primerenijoj razvijenom svetu, ovi profesori bi morali da budu sklonjeni sa univerziteta zbog nemorala. Nastaviću da se borim protiv plagijatora i intelektualnih lopova", naveo je Teodorović u pisanoj izjavi za RSE.
Samo Univerzitet može podneti žalbu na odluku o doktoratu Malog
Samo Univerzitet u Beogradu može podneti žalbu Odboru za profesionalnu etiku UB na odluku Fakulteta organizacionih nauka, koji je usvojio izveštaj svoje stručne komisije da doktorat ministra finansija Siniše Malog nije plagijat. To za Danas kaže rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović, povodom nedoumica u tumačenju Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova.
"Imajući u vidu da procedura utvrđivanja plagijata doktorske disertacije Siniše Malog traje i da se u javnosti o tome govori već skoro pet godina, i da je preko 300 nastavnih i naučnih radnika potpisalo mišljenje o pomenutoj doktorskoj disertaciji i dostavilo ga Univerzitetu, da bi propisana procedura bila sprovedena do kraja, što je u interesu i samog kandidata, Univerzitet može podneti žalbu Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta. Samo Univerzitet je jedino formalno-pravno legitiman za podnošenje žalbe. O ovom mišljenju će se još diskutovati", kaže Popović za list "Danas".
Ona dodaje da će ukoliko Odbor za profesionalnu etiku odluči isto kao i FON, Siniša Mali biti promovisan u doktora nauka.
Kako Popović dalje navodi, propisi ne definišu maksimalno dozvoljeni procenat preklopljenog teksta.
"Odluka kompetentne osobe koja analizira neki rad mora da uzme u obzir relevantan kontekst i razlog preuzimanja teksta. To može da varira od oblasti do oblasti. Svaki član akademske zajednice je odgovoran za odluke koje donesi, pa tako, u ovom slučaju, i da li će prihvatiti ovaj procenat. Dolazeći iz vrlo različite uže naučne oblasti, nemam dovoljno elemenata da konkretno odgovorim na ovo pitanje", zaključila je Popović.
Ekonomista Boško Mijatović, jedan od autora studije "Novi model privatizacije u Srbiji>", čiji deo je prepisao Siniša Mali u svom doktoratu bez navođenja izvora, ističe da je skandalozna odluka FON-a.
"Odluka NN veća Fakulteta organizacionih nauka je skandalozna. Svakako bi bilo bolje da su priznali grešku i poništiti taj doktorat. Ovako će zauvek ostati mrlja na Fakultetu i njegovim organima", kaže za "Danas" Mijatović.
Na pitanje zašto nije pokrenuo postupak za zaštitu svojih autorskih prava, Mijatović odgovara da je želeo da država i Univerzitet u Beogradu reše ovaj problem na pravi način, a ne da se on radi njihov posao. On ocenjuje da "Univerzitet dosad nije odigrao nijedan dobar potez" te da ostaje da se vidi kako će postupiti u slučaju da neko podnese prigovor Odboru za profesionalnu etiku.
Doktorat Siniše Malog nije jedini koji je dovođen u pitanje
Radio slobodna Evropa podseća da doktorat Siniše Malog nije jedini naučni rad zvaničnika Srbije koji je dovođen u pitanje. Grupa naučnika je 2014. godine i za doktorski rad ministra policije Nebojše Stefanovića navela da "obiluje plagijatima", ali da je komisija privatnog Megatrend univerziteta, na kome je ministar doktorirao, utvrdila da "nema osnova za osporavanje originalnosti doktorske disertacije".
Postavljano je i pitanje fakultetske diplome bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića.
"To je postalo opšte mesto koje je uhvatilo maha. Praktično imamo ’epidemiju’ plagijata i to na svakom nivou - od master radova, pa i seminarskih radova tokom studija. To svakako jeste jedan pokušaj relativizacije znanja, pokušaj, ako hoćete stupidizacije građana Srbije. Postalo je vrlo jasno da ovde znanje i struka nisu važni, važan je jedan papir na kome piše da vi imate neku diplomu", kaže profesorka Biljana Stojanović, ocenivši da se radi o deprimirajućoj poruci koja se šalje mladima.
Autor: Radio slobodna Evropa, Danas
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
