Izvor: Radio 021, 05.Nov.2016, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Raspadom SFRJ mnoga preduzeća osuđena na propast

Nerešena pitanja sukcesije sa bivšim jugoslovenskim republikama je osudilo mnoga preduzeća na večiti status "društvenih" preduzeća bez šanse da se privatizuju. I baš zato su dočekala - stečaj.

Kako pišu "Novosti", sporno pitanje imovine, komplikuje i samo gašenje nekadašnjih giganata. U Srbiji je do nedavno poslovalo stotinak firmi koje su zapravo delovi kompanija iz biših republika. "Boreli", srpski naslednik vukovarskog "Borova", završio je u bankrotu, ali ostaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << pitanje šta će biti sa njegovim prodavnicama i objektima. Ovim stopama verovatno će i ostali.

"Zbog nerešene imovine nikada nije raspisan javni poziv i nismo mogli da se privatizujemo. Ostali smo društveno preduzeće, a ta vrsta imovine je morala da nestane do kraja prošle godine. Za nas nije bilo rešenja. Nije prihvaćen ni unapred pripremljen plan reorganizacije. Mi smo radili do pre nekoliko dana. U prodavnicama je radilo 84 radnika i 180 u proizvodnji. Imamo dogovorene poslove i svi se nadaju da će imovina biti izdata, a sa njom i proizvodnja. Nadamo se da ćemo tako nastaviti rad", kaže Zorka Crnogorac, nekadašnji direktor "Borelija". -

Od nadležnih nismo uspeli da saznamo da li će se zaista imovina izdati u zakup. Baš ni koliko je preduzeća u sličnoj situaciji.

"Samim proglašenjem bankrotstva zadatak stečajnog upravnika je da u najkraćem roku i što većem iznosu unovči imovinu u cilju namirenja poverilaca, između ostalih i radnika. Ovde se radi o preduzeću iz sukcesije, pa će postupak unovčenja najverovatnije ići teže", objašnjavaju u Ministarstvu privrede.

Imovina bivših republika ne može na prodaju zbog Sporazuma o sukcesiji, takozvanog Aneksa G. Ko je bio vlasnik konkretnih firmi i poslovnog prostora na dan 31. decembra 1990. godine, trebalo bi da je i današanji vlasnik istih preduzeća, predviđa ovaj propis, čiji su potpisnici sve nekadašnje jugoslovenske republike. Problem je što je vraćanje vlasništva građanima i preduzećima u praksi teško izvodljivo.

Da bi Srbija zakonski "priznala" da je neko preduzeće, poput "Borelija" hrvatsko vlasništvo, zahteva se da postoji reciprocitet u primeni Sporazuma, tj. da i Hrvatska priznaje to pravo srpskim preduzećima.

"Prema informacijama kojima raspolažemo reciprocitet u primeni Aneksa G nije uspostavljen sa Hrvatskom. Kada je u pitanju Slovenija, ona je stavila van snage propise kojima je imovina srpskih preduzeća blokirana. Preduzeća iz Srbije su upućena da u sudskom postupku ostvare svoja prava. Zauzet je stav da sa Slovenijom postoji reciprocitet u primeni Aneksa G. Bilateralni sporazum o sprovođenju Aneksa G nije zaključen sa Bosnom i Hercegovinom. Oni su doneli Odluku o sprovođenju Aneksa G, ali ne raspolažemo informacijom o njenom sprovođenju", navode u Ministarstvu privrede za "Novosti".

Autor: Novosti/ foto: Soinfo.org

Nastavak na Radio 021...