Izvor: Blic, 01.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raskinut skoro svaki šesti ugovor
Novi Sad - Svaka šesta privatizacija u Vojvodini je poništena, a u tim preduzećima je zaposleno 14.000 radnika, zvanični su podaci novosadske kancelarije Agencije za privatizaciju. Ugovori su raskinuti zbog toga što kupci nisu platili ugovorenu cenu, što su novi vlasnici sa imovinom kupljene firme raspolagali suprotno ugovoru ili što nisu obezbedili kontinuitet u poslovanju.
U Somboru je poništeno 20 privatizacija, a u tom gradu je poništen i prvi privatizacioni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ugovor u Srbiji. Serija poništavanja kupoprodajnih ugovora počela je kada je sud na predlog Agencije za privatizaciju poništio prodaju Industrije kožne galenterije „Crvena zvezda" iz Sombora, koju su 2003. godine na aukciji kupili članovi konzorcijuma „Panonija" - Dušan Đermanović, Antun Kaić i Igor Sabo. Pošto su mnogi tvrdili da je kupljena „prljavim parama", ispumpanim iz novosadskog trgovinskog preduzeća „Zvezda", sprovedena je istraga koja je otkrila da je ovaj konzorcijum kupio i uglednu firmu „Agroseme" iz Sremske Mitrovice. Sabo je posle toga proveo više meseci u pritvoru, Kaića je kao poslanika u Skupštini SCG štitio poslanički imunitet, dok se Đermanović zbog skrivanja nalazio na poternici MUP-a. U međuvremenu, poništena je i prodaja mitrovačkog „Agrosemena", a Đermanović, pošto je uhapšen, osuđen je na višegodišnju robiju.
Radnici zrenjaninske „Jugoremedije" više godina su dokazivali na sudu da je „vlasnik do većinskog paketa akcija došao prevarom", a borba sa Trgovinskim sudom trajala je skoro četiri godine. Čak je i dokumentacija nestala iz Trgovinskog suda u Beogradu.
Sličnu golgotu prošli su novosadski hemičari nakon privatizacije Hemijske industrije Novog Sada (HINS). Ovo preduzeće je prodato na aukciji Branku Jovanoviću i Dušanu Prodanovu. Novi vlasnici su otuđili veliki deo imovine. Pošto je fabrika ostala bez struje i vode, stavljena je pod hipoteku zbog bankarskih kredita koje su uzimali Prodanov i Jovanović. Agencija je raskinula ugovor i kompletne informacije o kriminalnim radnjama Jovanovića i Prodanova dostavila Službi za borbu protiv organizovanog kriminala. U međuvremenu, bez vlasnika ostala je i Gumarska industrija Pančevo. Ugovor sa dotadašnjim vlasnikom Prvoslavom Drobnjakom je raskinut jer nije ispoštovao, čak ni posle dva dodatna roka, ugovorom predviđene obaveze. Poništena je i privatizacija mlina „Budućnost" iz Titela, koji je kupio nekadašnji ministar Svetozar Krstić dok je bio direktor Nacionalne službe za zapošljavanje. Krstić je posle poništenja izjavio novinarima da mu više odgovara što gubi tri uložena miliona, nego da plati zaostalih 40 miliona dinara.
Zbog nepoštovanja ugovorenih obaveza Agencija je poništila prodaju 70 odsto kapitala Fabrike šećera u Kovinu firmi „Šećer plus" iz Beograda.
Rekorder u kupovini društvenih preduzeća bio je Mile Jerković iz Bačke Topole. Nekoliko poslednjih godina važio je za kralja drumova pošto je kupio pet-šest prevozničkih firmi, posle čega se sa ćerkom Višnjom bacio i na kupovinu zemlje, pa je do ovog proleća obrađivao više od 18.000 hektara zemlje. Uoči Praznika rada ove godine ostao je bez 16.500 hektara jer je Agencija poništila ugovore koje je sa njim i njegovom ćerkom sklopila, pošto nijednu kupoprodaju nije isplatio. Nešto ranije iz istih razloga Jerković je ostao i bez transportne firme „Sever" iz Sombora.
Centar za kontrolu Agencije za privatizaciju je doneo odluku o raskidu ugovora o prodaji 70 odsto društvenog kapitala zrenjaninske industrije mesa BEK. U međuvremenu, poništena je prodaja subotičke Industrije mesa i konzervi „29. novembar" u restrukturiranju jer kupac - konzorcijum kompanija „TPU Company", „Agricoop" iz Bačke Topole i „Gumel" iz Hajdukova - nije dostavio ni bankarsku garanciju za investicije od 3,5 miliona evra.
Agencija je 9. aprila donela odluku o raskidu kupoprodajnog ugovora sa „ZAO Metalorukav" iz Rusije koji je jula 2007. godine kupio „Fadip" AD iz Bečeja. Privatizacija „Fadipa" je poništena zbog nepostojanja kontinuiteta proizvodnje i zbog raspolaganja imovinom preduzeća suprotno odredbama kupoprodajnog ugovora...
Pastor: Skoro nikakvi efekti privatizacije
- Broj poništenih privatizacionih ugovora, ako se uzmu u obzir objektivne potrebe, bez obzira na to što je skoro svaka šesta privatizacija poništena, nije dovoljan. Efekti privatizacije su skoro nikakvi jer najvećem broju onih koji su privatizovali društvene firme nije bila ideja da nastave sa radom u kupljenim preduzećima, već su se rukovodili špekulatorskim interesima - da kupe, prodaju i zarade. Zato je moralo da se poništi puno više kupoprodajnih ugovora - prokomentarisao je za „Blic" pokrajinski sekretar za privredu i potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine Ištvan Pastor.
On kaže da su odgovornost za to prvih godina imali sudovi. Kasnije, kad je to pravo prešlo na Agenciju za privatizaciju, sva odgovornost je prešla na tu ustanovu.
- Agencija je trebalo brže da reaguje i poništava privatizacije odmah pošto bi prodata preduzeća stala sa radom. Dakle, pre nego što su trgovci imovinu kupljenog preduzeća prodali, upropastili, radnike ostavili bez posla... - kaže Pastor.
Slučaj konzorcijuma „Panonija"
Događaji u somborskoj „Crvenoj zvezdi" i sremskomitrovačkom „Agrosemenu" odvijali su se filmskom brzinom, međutim, ova od najvećih povezanih afera u privatizaciji srpske privrede dobija finale. Ove ugledne firme i Industrija za preradu kože iz Svrljiga, kako je istraga utvrdila, kupljene su parama ispumpanim sa računa novosadskog TDP „Zvezda" (više od 553.000 evra), posredstvom računa budimpeštanske firme „Limes limited" u vlasništvu Igora Saba. Novac je potom prošetao od računa u „Dojče bank" do Maršalskih ostrva i računa firme „Konet LTD", da bi zatim bio upotrebljen za kupovinu akcija bijeljinske „Nove banke". Na osnovu deonica ove banke, konzorcijum „Panonija", koji su osnovali Đermanović, Sabo i Kaić, dobija kredit i kupuje fabriku „Crvena zvezda" u Somboru, mitrovačko „Agroseme" i svrljišku Industriju kože.
