Izvor: Radio 021, 15.Dec.2017, 21:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rad u Nemačkoj nije onako kako se priča?
Jedni stalno govore da Nemačkoj nedostaje stručnjaka i da će to zemlju skupo koštati, a drugi ukazuju na konkretne podatke i tvrde da je taj nedostatak – bajka.
Istina je kao i uvek - u sredini.
Nemci su stručnjaci za širenje panike. Kad to nije strah od novog svetskog rata i atomske kataklizme, onda je dovoljno dobra i panika da će Nemačkoj ponestati stručnjaka sa kojim bi ova zemlja mogla držati korak sa izazovima budućnosti: na primer u elektro-mobilnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << digitalizaciji i promenama koje sa sobom nosi umrežena Industrija 4.0.
Tu su i izveštaji o nedostatku negovatelja za stare i bolesne, o nedostatku učitelja po školama, ali najveća panika se diže oko nedostatka takozvanih MINT stručnjaka – matematika, informatika, prirodne nauke i tehnika. Uvek iznova se čuje kako to mladi Nemci ne znaju, to ne uče i da to neće niti naučiti. Barem neće dovoljno njih. Došljaci nam tu neće mnogo pomoći, ne samo jer ne znaju nemački, nego i zato jer su često neobrazovaniji od mladih Nemaca.
Tako se i u medijima već odavno odomaćio termin koji nagoveštava kataklizmu koja nas neminovno čeka: Fachkräftemangel, nedostatak stručne radne snage. Ali ako se malo bolje pogleda, mnogo toga nije tako crno kao što se prikazuje.
"Nedostatak" nije isto što i "usko grlo"
Nije sporno da u nekim delovima Nemačke, na primer u Bavarskoj i Baden Virtembergu, zaista ima preduzeća koja ne mogu naći stručnjake za svoje pogone. Ali baš su to područja gde su i firme visoke tehnologije često smeštene u nekom selu gde jednostavno nema mnogo ljudi koji traže posao. U gradovima i industrijskim i obrazovnim centrima izgleda sasvim drugačije - tu ima mnogo više onih koji traže posao od radnih mesta. Dakle ne može biti reči o nedostatku stručnjaka: "Mi tu govorimo pre o uskim grlima u dolasku stručne radne snage, a ne o nestašici", objašnjava Aksel Plineke.
Sa tim se slaže i Lars Nigmajer: "Po mom mišljenju, nema opšte nestašice radne snage. U najvećem delu zanimanja zapravo imamo i veliki broj nezaposlenih stručnjaka koji ne mogu naći posao. U sasvim malom broju zanimanja je zaista teško naći nekoga. Ali to je sićušan udeo zanimanja u ovoj zemlji."
Zašto onda toliko nezaposlenih?
O "nedostatku" radne snage se ionako može govoriti samo u uslovima opšte zaposlenosti. Ali ova zemlja je daleko od toga: ovog novembra je bilo 2 miliona i 368 000 nezaposlenih i samo 772 000 radnih mesta – na svako praktično po tri nezaposlena kandidata. Teško se može zamisliti da uz odgovarajuće doškolovanje nije moguće pokriti barem dobar deo tog "nedostatka" stručne radne snage.
Ali i tržište radne snage je tržište kao svako drugo: vlada zakon ponude tražnje i ako se nešto traži, onda će i cena rasti. Drugim rečima, ako zaista postoji nedostatak stručnjaka u nekim branšama, onda bi trebalo očekivati da njihove plate rastu.
A to jednostavno – nije tako, kaže nam Lars Nigmajer. Plate takvim stručnjacima rastu, ali tu nema nikakvog iznenađenja: "Čak i inženjerima plate rastu u okviru proseka. Kada bi vladala nestašica, onda bi njihove plate trebalo naglo da rastu." Štaviše, u Nemačkoj ima mnogo inženjera koji moraju da rade kao pozajmljena radna snaga.
"Jadne" nemačke škole
No i Aksel Plineke govori o "jadnom obrazovanju" po nemačkim školama: "Znamo po ispitivanjima kako oko 20 odsto učenika ima velikih problema da završi školu. No takve optužbe ljute profesora iz Instituta za rad i kvalifikaciju Gerharda Boša: "Takve stvari se govore već 120 godina i stalno se ponavljaju." Po njegovom mišljenju, problem nisu škole – nego učenici, svih imovinskih slojeva: "Imamo mnogo jedinaca koji su razmaženi i teško se prilagođavaju. Imamo problema u školama i sa decom iz neobrazovanih slojeva, na primer tamo gde su u dugogodišnjoj nezaposlenosti roditelja stekli utisak da novac dolazi sam od sebe, a ne da se mora zaraditi."
Spas sa izbeglicama?
Na nemačkom tržištu rada ima sve više došljaka sa Bliskog i Srednjeg istoka, ali za Plinekea to u dogledno doba nije rešenje za stručnu radnu snagu. Proći će još "tri, četiri, pet godina dok na tržištu radne snage budemo imali i veći broj izbeglica" u tim zanimanjima.
Gerhard Boš pritom upozorava da mnogi od njih još ne znaju nemački i da se to veoma često nastavlja i u sledećem naraštaju, među njihovom decom koja doduše jesu u ovoj zemlji, ali žive u odvojenoj realnosti svoje kulture. "Taj problem ne smemo umanjivati" upozorava Boš. No, Plineke isto tako upozorava na statistike gde se vidi da takvi došljaci zaista dolaze u tražena zanimanja, a čak i u pomenuta MINT zanimanja se njihov broj u samo godinu dana popeo sa pet na deset hiljada.
U Nemačkoj postoji duga tradicija takozvanog "dualnog obrazovanja". Ne samo škole i univerziteti, nego i firme nude mladima radno mesto uz obrazovanje gde će u školskim klupama naučiti teoriju, a u samoj firmi praksu kakva će i trebati tom preduzeću. Tako nakon tri-četiri godine ta preduzeća dobijaju stručnjake koji tačno odgovaraju njihovim potrebama. "Moramo konstatirati da je spremnost poduzeća za takvu vrstu obrazovanja izuzetno opala", konstatuje Lars Nigmajer. Dakle, kada se u preduzećima kuka o nedostatku odgovarajućih stručnjaka, onda su problem i oni sami što se više ne brinu za svoj pomladak.
Prognoze
Stručnjaci za tržište rada izuzetno nerado govore o prognozama. Gerhard Boš nas podseća kako je tu previše elemenata koji utiču na pitanje stručne radne snage. Kako će teći proces doseljavanja u Nemačku? Kako će se razvijati ekonomija? Kakva će biti demografska slika?
Zato najradije o tome uopšte ne govori: "Postoje modeli budućnosti gde se računa sa ogromnim brojem nezaposlenih koji će izgubiti radno mesto zbog digitalizacije. A onda imamo i studije budućnosti koje procenjuju da će nedostajati oko šest miliona radnih mesta upravo zbog digitalizacije. Tu je previše prostora za subjektivnu procenu i zato takve prognoze ne smatram pouzdanim."
A onda nas podseća i na tu tipičnu nemačku sklonost širenju panike kakva se uvijek iznova čuje, od toga da na primjer više neće biti nafte pa do toga da ćemo se svi ugušiti od izduvnih gasova: "Generalno uzevši, baš sve prognoze užasa koji nas čeka u budućnosti se nisu ispunile. Da jesu, već nas odavno ne bi bilo."
Autor: Deutsche welle
