Izvor: Politika, 23.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Rad na semaforu” opasan i unosan
Od oko četrdeset mališana koji dnevno svraćaju u svratište u Krfskoj ulici više od 80 odsto bavi se pranjem stakala automobila na većim raskrsnicama. – Vršnjačke družine, čije vođe dobijaju najveći deo „kolača”. – Celodnevna zarada do 30 evra
Smrt Elvisa Azirovića, koji je pre dve večeri poginuo na Novom novosadskom putu čisteći vetrobranska stakla, otvorila je pitanje položaja i socijalne strukture ljudi koji se bave ovim poslom. Poginuli mladić imao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je 29 godina, ali su čistači uglavnom deca mlađa od petnaest godina poreklom iz siromašnih porodica, najčešće romskih. Za nekoliko sati rada, prema nekim procenama, mogu da zarade oko 600 dinara, a ako na „radnom mestu” ostanu ceo dan tridesetak evra.
Musavi dečaci i poneka devojčica koji sa masnim sunđerima i kofama prljave vode pokušavaju da prođu između automobila i „operu” vetrobranska stakla uglavnom izazivaju negodovanja i oštre reči vozača.
– Od oko četrdeset mališana koji dnevno svraćaju u svratište u Krfskoj ulici više od 80 odsto „radi” na pranju stakala automobila na većim raskrsnicama. Na „semaforima”, kako oni nazivaju tu vrstu posla, najčešće rade dečaci. Obično su organizovani u grupe koje „pokrivaju” određene rejone. Najviše ih ima na raskrsnicama u užem delu grada, ali i u Novom Beogradu. Osim tinejdžera, koji se bave ovim poslom, sa njima u grupi su i deca do osam godina, koja počinju da rade čim stasaju toliko da mogu da dohvate prozorska stakla. Ovi najmlađi uglavnom prolaze između vozila i prose – pojasnila je Mila Muškinja, koordinator Svratišta za decu ulice u Krfskoj.
To je veliki problem, jer dogodi se da vozači i ne primete manju deca, pa je nesreća neizbežna.
– Osim neposredne opasnosti ugroženo je i njihovo zdravlje, jer u smogu i izduvnim gasovima provedu i po desetak časova – dodala je Muškinja.
Ove grupe se, prema njenim rečima, organizuju na različite načine.
– Najčešće su to vršnjačke družine, čije vođe dobijaju najveći deo „kolača”, ali ima slučajeva da se deca sama odlučuju da izađu na ulicu kako bi pomogli porodici. Pretpostavlja se da postoje i organizovane kriminalne grupe koje među decom ulice vrbuju članove i zloupotrebljavaju ih kako bi na njihovom radu profitirali – rekla je Muškinja i dodala da deca ponekad zarađeni novac potroše i na sebe, kupe čokoladu, rukavice, kapu ili odu na igrice kao i njihovi vršnjaci.
Haliti Serdžedin, predsednik zemunskog ogranka udruženja Romski progres u Srbiji, već duže vreme istražuje način organizovanja ovih grupa, kao i motive njihovih članova.
– Između buvlje pijace, na staroj okretnici autobusa 15, i naselja Altina, kao i u Ugrinovačkoj ulici, sa krpama „dežuraju” uglavnom desetočlane ekipe Roma. Neki od perača nemaju više od pet, šest godina. Njihove redove popunjavaju i desetogodišnjaci, ali se tu nađe i poneko punoletan – kaže Serdžedin.
Kada se susreo sa ovom pojavom, kako kaže, bio je ubeđen da ovu decu neko iskorišćava, odnosno da su „na tuđoj uzdi”. Posle razgovora sa njima, njihovim roditeljima, predstavnicima OUP-a Zemun i socijalnim radnicima Serdžedin se razuverio.
– Brljajući po automobilskim staklima, oni pokušavaju na brzinu da iskamče novac, kako bi pomogli siromašnim roditeljima – rekao je Serdžedin, ali je dodao da je čuo da se iz Bosne i Hercegovine i Rumunije organizovano „uvoze” maloletnici i ljudi bez ličnih isprava koji raznim vidovima prosjačenja ubiraju veliki profit za kriminalce.
I. J. – B. V.
[objavljeno: 23/01/2009]
.jpg)
