Izvor: Radio 021, 17.Avg.2020, 07:27
RSE: Zašto SPC smeta joga?
Nezavisno od verske pripadnosti, milioni ljudi širom sveta praktikuju različite vrste joge. Iako su mnoga naučna istraživanja pokazala da joga ima pozitivan efekat na psihofizičko zdravlje, konzervativno hrišćanstvo u njoj vidi problem, pa i opasnost za svoje vernike.
Tako i u Srbiji, u redovima Srpske pravoslavne crkve (SPC) nema razumevanja za ovu vrstu aktivnosti, piše Radio slobodna Evropa.
U obrazloženju zašto hrišćani i pravoslavci ne bi trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << da praktikuju jogu, sveštenik SPC Oliver Subotić u tekstu objavljenom na sajtu Crkve, pored ostalog, navodi da telesne vežbe u jogi "u velikoj meri u pozama koje se zauzimaju predstavljaju ritualno nasleđe hinduizma". On je kao primer "blagodarenja hinduističkim božanstvima" analizirao pojedine poze u jogi navodeći i poznati "Lotosov cvet".
"Ne znači da onaj koji sedne u ovu pozu postaje automatski hinduista, ali je sasvim očigledno da najpoznatija joga poza svoju simboliku ima direktno u hinduističkom ritualnom nasleđu", rekao je Subotić.
Isključiv je bio i paroh Gligorije Marković koji je naveo da "hrišćanska duhovna realnost mora da isključi jogu".
"Ako bi se upražnjavale bilo kakve telesne vežbe koje imaju izražene verske i duhovne elemente, onda tu postoji religijski momenat i normalno je da Pravoslavna crkva reaguje. Ali, mislim da su današnje joge više stvar trenda i lično ne vidim da je sama po sebi neka velika opasnost za hrišćanstvo i konkretno pravoslavlje", rekao je za Radio slobodna Evropa (RSE) veroučitelj iz Srbije Mladen Aleksić.
Iako joga potiče od drevnih indijskih duhovnih praksi i religijskog elementa hinduizma, moderna praksa je u velikoj meri modifikovana, komercijalizovana i sekularizovana, pa se današnja joga znatno razlikuje od joge drevne Indije.
"Uopšte ne bih povezala jogu sa verom. Na jogu mogu da idu ljudi bilo koje vere zato što je to neko povezivanje sa samim sobom. Ne morate da budete religiozni ili nereligiozni da biste radili ili ne radili jogu. To ne isključuje jedno drugo", rekla je za RSE instruktorka joge iz Beograda Jelena Bogosavljević.
Fizički deo joge sastoji se iz asana - vežbi i položaja koji razvijaju telo i pranajama - vežbi disanja. Fizičke vežbe utiču na poboljšanje cirkulacije, povećanu elastičnost mišića i veću snagu. Kroz jogu se stimulišu svi delovi tela kako bi funkcionisali kao celina.
Različiti su razlozi zbog kojih milioni ljudi širom sveta praktikuju jogu. Neki je rade samo zbog fizičkog zdravlja, drugi da bi naučili da se opuste i koncentrišu, a neki vežbaju zbog određenih filozofskih ubeđenja i da bi stekli unutrašnji mir i ravnotežu.
"Naravno, mi radimo određene asane, vežbe koje dovode do snage, do istezanja i ostvaruju različite efekte, ali glavna poenta jeste da uspostavimo konekciju sa dahom i da se trudimo da ispratimo svaki pokret. Glavni benefit joge jeste da vas dovede u balans", rekla je Jelena Bogosavljević.
Joga i duhovnost
Iako su mnogi učitelji joge pronašli načine da ublaže ili u potpunosti uklone duhovnu dimenziju joge kako bi je učinili dostupnom ljudima svih religija, u SPC-u su uvereni da njeno praktikovanje predstavlja "štovanje hinduističkih božanstava".
Kao još jedan od razloga zbog kojih je "pravoslavlje nespojivo sa jogom", sveštenik Oliver Subotić navodi i "različit pristup isceljenju uma".
"Za jogu cilj u tom pogledu se nalazi u svojevrsnom pražnjenju uma od svake pomisli, dok je u pravoslavnom iskustvu metod daleko dublji: um treba da se vrati sebi, da stekne pažnju, da je veže za ime Isusovo kroz trud na sticanju neprestane umne molitve i da se na kraju spusti u srce", kaže on u tekstu na sajtu SPC-a.
Razlog zbog kojeg "pravoslavni hrišćani sve više koketiraju sa jogom", on vidi i u tome što je savremenim hrišćanima u velikoj meri strano "duhovno delanje".
"Mi koji smo pravoslavni sveštenici snosimo veliki deo odgovornosti za takvo stanje jer ljude ne pozivamo dovoljno na to duhovno delanje. Isihazam nije nešto rezervisano samo za monahe, već treba da je način života svakoga od nas, nebitno od čina i položaja u Crkvi", zaključio je Subotić.
Na "posledice" praktikovanja joge ukazivala je i fotografija koja je 2019. godine kružila društvenim mrežama, a koja je navodno uslikana na oglasnoj tabli jednog hrama u Vojvodini.
"Molimo vernike parohije da ne posećuju časove joge ili slične seanse. Joga je usko vezana za religiju dalekoistočnih naroda i nije nimalo bezazlena već može prouzrokovati duhovne i duševne probleme", pisalo je u obaveštenju.
Prema rečima profesora etike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Slobodana Sadžakova, ovo ukazuje na rigidan stav SPC, ali i nekih drugih hrišćanskih grupacija.
"Veliki je problem što se duhovnost shvata samo kao vera, a duhovnost je sve. Duhovnost je i nauka i tako dalje. SPC je to monopolisala i oni određuju šta je dopušteno, a šta ne. To samo pokazuje neku vrstu njene nadmenosti i pretenzije da usmerava vernike i jedan ksenofobični stav prema svemu što nije tradicionalno pravoslavlje", rekao je Sadžakov.
Uz Srpsku, jogu su osporavali i predstavnici Grčke i Makedonske pravoslavne crkve.
Autor: Radio slobodna Evropa
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
