Izvor: Blic, 23.Mar.2010, 01:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Putevi i stranputice Sterijinog pozorja

Umetnički savet Sterijinog pozorja treba da bude konstituisan do početka ovogodišnjeg festivala - rekao je u izjavi za „Blic“ Milivoje Mlađenović, v.d. direktora Sterijinog pozorja koje se ove godine održava od 26. maja do 4. juna u Novom Sadu. Ovogodišnja selekcija tog najznačajnijeg festivala, kao i prethodnih godina, izazvala je polemiku i iznova otvorila, po mnogima, suštinska pitanja Pozorja.

Za „Blic" govore Egon Savin, reditelj koji ima osam Sterijinih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nagrada, Ksenija Radulović, direktor Pozorišnog muzeja Srbije, Ivan Medenica, kritičar, Aleksandar Milosavljević, direktor Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad, i Milivoje Mlađenović.

Selekcija ovogodišnjeg, 55. Sterijinog pozorja (selektori Ana Tasić i Aleksandra Glovacki) izazvala je burne i raznolike komentare u javnosti koji se kreću od primedbe da je u selekciji nacionalne drame samo dve predstave na srpskom jeziku do toga da je disbalansom u izboru predstava u jednoj i drugoj selekciji (predstava rađenih po nacionalnoj drami i predstava rađenih u domaćim pozorištima) narušen osnovni koncept festivala. Protekle godine jedna od najčešćih primedbi bila je veliki broj izabranih predstava, kao i broj onih koje dolaze iz vojvođanskih pozorišta. Kako god, bilo izbor predstava za Pozorje i polemika oko njega, javlja se iz godine u godinu, a po mnogima zapravo vraća na osnovno pitanje - šta se hoće s tim festivalom. Ideja o umetničkom savetu o kojoj se do sada barem javno nije mnogo govorilo pobudila je interesovanje.

U izjavi za „Blic" Egona Savina, našeg proslavljenog pozorišni reditelja koji do sada ima čak osam Sterijinih nagrada, kaže da „Pozorje" već godinama ima ozbiljan problem. „Naš najznačajniji pozorišni festival izgubio je svoju fizionomiju. Preko noći prestao je biti festival domaće drame i domaćeg pozorišta. To se dogodilo voljom ljudi koji imaju zazor od svega što nije 'inostrano’ i do datog trenutka 'neviđeno’ u našem pozorištu. Ovaj provincijalizam naše osrednjosti ne bi bio sam po sebi opasan da nije našao udobno utočište u Sterijinom pozorju. Troši se veliki novac na propagiranje 'evropejstva’ i antidrame i isteruje se publika iz pozorišta. Vreme je da se zaustavi srozavanje ugleda Sterijinog pozorja i predstava naših autora. Razmislite na šta bi ličila francuska, engleska, ruska pozorišta da su se stideli nacionalne drame, produkcije domaćih teatara."

Kada je o ovogodišnjoj selekciji reč Ksenija Radulović, dramaturg i direktor Pozorišnog muzeja Srbije, napominje da bi bilo uputno prvo pogledati celu selekciju pa tek onda komentarisati. „U ovom trenutku sve pozvane predstave nije video niko osim selektora. Ako se, recimo, ispostavi da predstave iz regiona unapređuju naš dramski tekst, onda to svakako ide u prilog našoj kulturi. Ako ne bude tako, onda to može biti predmet estetske diskusije, ali bez pozivanja na bespredmetne podele na 'patriote’ i 'jevropejce’, to smo imali 90-ih i znamo dokle nas je dovelo. Verujem da svako ozbiljan ima svest o tome da je potrebno istovremeno i negovati tradiciju i pratiti savremene umetničke tendencije - to nije sporno pa samim tim i nije predmet debate."

Ivan Medenica kaže da nije gledao sve predstave iz selekcije, te je ne može ni komentarisati, ali da misli da je neprimenljiv kriterijum koliko se predstava u selekciji igra na srpskom jeziku. „Valjda nam je ideal da se tekstovi domaćih pisaca igraju što više izvan naših granica. Ideja umetničkog saveta nije nova, postojala je u istoriji Pozorja, a mislim da može biti vrlo korisna, naročito u svetlu pojave polemike o konceptu.

Sadašnji koncept uspostavljan je uz široki krug konsultacija u relevantnoj pozorišnoj javnosti. Sledeći značajan korak bio bi da umetnički savet imenuje umetničkog direktora koji bi uz svoje saradnike bio garant jednog koncepta na duži period. On bi se, takođe, bavio balansom između programskih selekcija unutar festivala."

Po rečima Aleksandra - Saše Milosavljevića, v.d. upravnika SNP Novi Sad, aktivnošću umetničkog veća i direktora (re)definisala bi se misija Sterijinog pozorja. „Mislim da je misija bila i ostala i treba da bude afirmacija domaćeg dramskog teksta, odnosno predstava nastalih po njima. S druge strane, promenom koncepcije Užičkog festivala otvara se prostor sa Sterijino pozorje, kao najvažniji nacionalni festival koji okuplja i najbolje predstave domaćih pozorišta po delima inostranih pisaca. Ja sam i za treći tok; onaj koji je Ivan Medenica definisao kao 'krugovi’; predstave koje pokušavaju da definišu kontekst u kome se pozorište dešava, odnosno onaj kome bi trebalo da teži naš pozorišni život. U ovom trenutku na delu su sve tri selekcije. Ali umetničko veće i umetnički direktor doprineli bi preciznijem profilisanju svake selekcije a samim tim i festivala."

Govoreći o svojoj, uslovno rečeno svežoj, odluci da uspostavi umetnički savet, o kojoj za sada nije bilo mnogo reči u javnosti Milivoje Mlađenović kaže: „Važno je da se onima koji stvaraju srpsku dramu i srpsko pozorište, kao i onima koji ga vrednuju ili se njime naučno bave, omogući da svojim jasno artikulisanim stavom utiču i na formu i koncepciju Sterijinog pozorja, osnovanog pre 55 godina upravo s težnjom da forsira razvoj i u unapređenje domaće drame i pozorišta. I s tom ćemo namerom Upravnom odboru predložiti da se reafirmiše Umetničko veće koje je sve do pre desetak godina uz druga tela, brinulo o svim specifičnostima ovog snažnog, a preosetljivog reprezenta države u sferi pozorišta." Mlađenović podseća da se raspadom Jugoslavije rastočio i upravni aparat Sterijinog pozorja, ali uticaj i značaj pozorišnih autoriteta nije prenebregavan pa je tako sadašnja, i osporavana i podržavana koncepcija festivala ustanovljena uz niz prethodnih konsultacija sa pozorišnim poslenicima. „Dakle, biće najzdravije da se ponovo formira Umetničko veće i da se još jednom, temeljno, uz učešće najcenjenijih stvaralaca naše drame i pozorišta, učvrsti misija a time i identitet festivala, a onda i karakter festivala i način selekcije predstava itd. Uprava Sterijinog pozorja nema dilemu da će, ma kakav koncepcijski smer festivala bude predložen, u jezgru festivala biti domaća drama, bez obzira na jezik na kome se izvodi, i da će ostala događanja koja prate festival biti u kontekstu sa srpskom dramom i pozorištem."

A kako će stvar izgledati kad na scenu stupi Umetnički savet ostaje da se vidi.

Nastavak na Blic...