Izvor: Glas javnosti, 16.Jan.2010, 07:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Put kojim se retko ide
„Život je kao vožnja biciklom, da biste održali ravnotežu, morate stalno da se krećete“, genijalne su reči Alberta Ajnštajna koje su Dragana Furtulu (42), profesora novosadske Saobraćajne škole „Pinki“, naterale da se upusti u neobičnu avanturu-vožnju biciklom do krova sveta.
Kroz bespuća
Furtula će ove godine krenuti na put dug 10.000 kilometara, iz Novog Sada do Himalajima potpuno sam, bez ikakve logističke pratnje. Pripreme za dalek put, koji će ga >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << preko Bugarske, Turske, Irana, Indije i Nepala dovesti do željenog cilja, počeo je ovih dana. Zato svakodnevno vozi bar 50 kilometara, ali i trči, pliva, vežba u teretani...
- Planirao sam da pođem 8. marta, sa platoa ispred Gradske kuće u Novom Sadu. Već se radujem susretima sa ljudima iz ovih dalekih, mističnih zemalja, ali i vožnji po bespućima. Putovaću tri meseca, a vrhunac će biti poseta nekom od nižih vrhova, jer boravak na krovu sveta zahteva drugu vrstu priprema. Ako mi se ukaže prilika, probaću da preko Himalaja stignem od Katmandua do Lase na Tibetu. Čitav niz razloga uticao je da se odlučim na ovakvu avanturu, ali mi je dodatni motiv bila činjenica da pre mene nikome iz ovog dela Evrope nije pošlo „za nogama“ da do Himalaja stigne biciklom-priča Dragan.
U dvotočkaše se, priča Dragan, zaljubio još kao dečak, a poslednjih šest godina gotovo svaki trenutak slobodnog vremena provodi na bicikli. Dosad je prokrstario celom bivšom Jugoslavijom, a prošlog leta je za 15 dana prevalio 2.000 kilometara kroz Srbiju, Bosnu i Hrvatsku.
Vetar u kosi
- Vožnja automobilom ili autobusom je kao gledanje filma: nema vetra, mirisa, osećaja otvorenog prostora. Put se zavlači pod karoseriju i točkove i odbija da se prikaže čulima. Bicikl je već sasvim druga priča. Stalno ste u kontaktu sa prirodom i ljudima, možete telom, a ne samo očima, da savladate uspon, krivinu ili prevoj. Đaci su oduševljeni što ću biciklom stići do Himalaja. Neki od njih su čak predlagali da mi prave društvo. Podrška kolega iz škole ne manjka, ali ima i skeptičnih, koji sumnjičavo vrte glavom. Pošto nisam oženjen, jedino se roditelji protive dalekom putu, jer su svesni da je opasno na ovakvo putovanje ići sam. U bisagama na biciklu nosiću 50 kilograma tereta-rezervne delove za bicikl, šator, vreću za spavanje, garderobu, hranu i vodu - kaže Dragan.
Putovanje će pored dobre fizičke i psihičke pripreme, hrabrosti i snalažljivosti, zahtevati i prilična finansijska sredstva.
- Ne doživljavam ga kao ličnu afirmaciju nego kao popularizaciju zdravog života, sporta i naše zemlje. Zato se nadam da će se naći neko voljan da mi pomogne. Ako i ne bude tako, ništa me neće sprečiti da krenem na dalek put-planira Dragan, dok dodaje da mu tokom priprema puno znače saveti kolega i sugrađana Milorada Majkića i Zorana Zivlaka koji su, biciklima otputovali u Peking na Olimpijske igre.
- Iskreno im se divim na tom podvigu. Malo je profesora koji u slobodno vreme sednu na bicikl i odu u beli svet. Sa Majkićem sam dosta drugovao, a on mi pomaže u pripremama za „put kojim se retko ide“. Tako će se zvati i knjiga u koju ću pretočiti utiske sa Himalaja-otkriva Dragan.
Svaka cast,bas vam zavidim!Srecnan put i da nam se vratite zivi i zdravi!
Sjajna ideja !
Zelim Draganu gladak put i vetar u ledja!
Da u dani budu samo suncani, a ljudi ljubazni i nasmejani!
Srecan put! :-)
A takodje i autoru teksta bih pozeleo da konacno polozi ispit iz srpskog jezika,
jer izgleda da ili nije, ili ako jeste sigurno polozio, sigurno je prepisivao,
jer ne zna da se vozilo kojim ce se Dragan kretati naziva BICIKL - imenica muskog roda,
a ne bicikl-a - imenica zenskog roda ..
A redakciji zelim jos veci tiraz u ovoj godini, i da konacno zaposle lekotra,
koji ce ispravljati to sto nepismeni autori zabrljaju ..
Srdacan pozdrav,
Biciklista
