Izvor: Radio 021, 03.Dec.2020, 10:32

Pulmolog Lukić objašnjava šta da radite ako zapatite Covid upalu pluća: "Ne treba gubiti glavu"

Osim što srpski protokol za lečenje Covid-19 eksplicitno kaže da za blage oblike bolesti, bez upale pluća, ne treba davati antibiotik, isto kaže i da bi svi pacijenti kod kojih je registrovana upala morali da budu hospitalizovani, što u predstojećim danima verovatno neće biti slučaj.

Piše: Srđan Lukić, pulmolog

Ovde ću pokušati da vam približim tu Covid upalu pluća kako bi se smanjio nivo straha kod ljudi koji će ostati da je leče kod kuće, i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << pomoći im da je isprate adekvatno, koliko je to već moguće u kućnim uslovima.

Ono što prvo treba reći je da ne postoji lek koji je može sprečiti.

Dakle kada se Covid upala pluća javi kod nekoga treba da zna da ništa nije moglo da je spreči. Zašto se kod nekoga javi, a kod nekoga ne, to još uvek ne znamo, i ne možemo unapred da predvidimo. Svako ko se zarazi SARS-CoV-2 virusom ulazi u tu svojevrsnu lutriju - pneumonija ili ne.

Većina ljudi koji dobiju Covid će proći bez upale pluća. Isto tako i većina sa upalom pluća će proći bez komplikacija. I isto kao što ne možemo da znamo kod koga će se razviti upala a kod koga ne, ne možemo da pretpostavimo ni da li će doći do komplikacija, ako dođe do upale pluća.

To je razlog zbog koga bi svaki pacijent sa upalom pluća trebalo da bude hospitalizovan, da bi se pratio razvoj mogućih komplikacija. Po protokolu više puta dnevno se prate vitalni parametri i opšte stanje kako bi se odmah reagovalo u slučaju pogoršanja (i dalje bez antibiotika).

E sad, šta se dešava kod upale pluća - dolazi do zahvatanja plućnog tkiva, i to ne samo virusom, nego i od strane ćelija našeg imunog sistema. Pluća su organ koji, da to tako kažem, može enormno da poveća svoj "rad", ako za tim postoji potreba. Tako je i kod upale pluća.

Mnogi ljudi žive decenijama sa samo jednim plućnim krilom. Kod upale pluća ako je zahvaćeno recimo manje od 50 odsto pluća, ostatak koji je zdrav će preuzeti funkciju i često oboleli neće ni primetiti da nešto nije u redu. To se dešava kod asimptomatskih pacijenata.

Ukoliko se progresija bolesti zaustavi na tom nivou, ili čak i na nivou gde pacijent ima blažu simptomatologiju (npr. brže se zamori u naporu), to apsolutno nije stvar za zabrinjavanje. Problem nastaje u onom momentu kada zdravi deo pluća ne može da kompenzuje celokupni "rad".

U tom momentu je potrebno pomoći plućima u njihovom "radu", a prva mera je nadoknada kiseonika, i to pacijent sam ne može da izvede u kućnim uslovima. Ukoliko pluća ne dostavljaju dovoljno kiseonika u krv to onda rapidno pogoršava i opšte stanje nekoga ko nema hroničnih bolesti.

Osim što srpski protokol za lečenje COVID-a eksplicitno kaže da za blage oblike bolesti, bez upale pluća, NE treba davati antibiotik, isto kaže i da bi SVI pacijenti kod kojih je registrovana upala morali biti hospitalizovani, što u predstojećim danima verovatno neće biti slučaj.

— Srđan Lukić (@srdjl) December 2, 2020

Nastavak na Radio 021...