Izvor: B92, 01.Apr.2011, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pšenica iz uvoza "drži" cenu hleba?
Beograd/Novi Sad/Baška Topola -- Pšenica je u inostranstvu jeftinija nego u Srbiji, pa bi uvoz od 100.000 tona žita mogao da smanji cenu te žitarice u zemlji, čak i odloži poskupljenje hleba.
Pekari u Srbiji za nekoliko dana znaće da li će i kada menjati cenu hleba, što će zavisiti od mera koje će Vlada Srbije preduzeti da stabilizuje tržište, kaže predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica.
Prema njegovim rečima, pekari čekaju da vide da li će Vlada Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << produžiti Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu najprodavanijeg hleba "Sava", od brašna tipa 500, koja je danas prestala da važi.
Komercijalni direktor kompanije Žitko u Bačkoj Topoli Dejan Pilja je ocenio da je prethodna mera Vlade o zabrani izvoza brašna i pšenice od 16. marta, "bila ishitrena", ali i istakao da je da je dobar signal što su uvaženi zahtevi mlinara, pa je doneta nova odluka koja će stabilizovati tržište i omogućiti normalno poslovanje mlinskim kompanijama. "Proteklih 15 dana, koliko je na snazi bila zabrana izvoza brašna, ne oseća se mnogo finansijski u plasmanu naših proizvoda , ali je to ipak usporilo dinamiku isporuka i sada je pred nama povratak starim partnerima na inostranom tržištu", kazao je Pilja.
Pralica je naglasio da pekari podržavaju odluku Vlade Srbije da odobri bescarinski uvoz 100.000 tona pšenice i mesečni izvoz od 11.000 tona brašna iz Srbije do 15. juna, dok traje mera zabrane izvoza pšenice i brašna iz Srbije.
"To je jedan korak napravljen nevezano za cenu hleba, ali je vrlo moguće da ukoliko cena uvozne pšenice bude niža, pa na berzi pšenica bude jeftinija u Srbiji, da to možda utiče i na cenu hleba", kazao je on.
Pralica nije mogao da precizira da li to znači da cena hleba u Srbiji neće biti menjana u aprilu, kako je ranije najavljivano, istakavši da to zavisi isključivo od proizvođača hleba.
"Neke informacije koje imam od ranije da će na tržištu biti i hleba po ovim cenama, i da će biti po nešto nižim od 55 dinara, a da će neki proizvođači i podići cene neke vrste hleba. Tako da je najbolje da sačekamo još pet do sedam dana da bi imali tačne i pravovremene informacije", kazao je on.
Pekari u Srbiji traže da se cena vekne hleba od brašna tipa 500 sa 55 dinara poveća na 70 dinara.
Prema računici Institut za ekonomiku poljoprivrede (IEP) iz Beograda, vekna hleba od brašna tipa 500 treba u maloprodaji da bude 35,2 dinara, a veleprodajna 28 dinara.
Prema procenama Vlade Srbije maksimalna cena hleba u Srbiji može da bude do 55 dinara.
Galetin: Uvoznici mogu da stvore problem
Bescarinsku uvoz 100.000 tona pšenice u Srbiju trebalo bi da smiri domaće tržište, obezbedi dovoljno pšenice do nove žetve i doprinese stabilizaciji pa čak i padu cene hlebnog žita, ocenio je danas direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin.
"Jedino što može da napravi neki problem, to je da se pojave jedan ili dva uvoznika koji će sa pozicije monopoliste nastupiti posle u distribuciji i prodaji te pšenice na domaćem tržištu", kazao je on.
Galetin je dodao da je pšenica u inostranstvu trenutno jeftinija nego u Srbiji, što pozitvno može da utiče na domaće tržište.
Vlada Srbije je u četvrtak odobrila kvotu za izvoz brašna od 33.000 tona za tri meseca i dozvolila bescarinski uvoz 100.000 tona merkantilne pšenice sa rokom važenja do 15. juna 2011. Od prošle žetve do početka marta 2011. iz Srbije je izvezeno 650.000 tona pšenice umseto planiranih 500.000 tona. Zbog toga je Vlada Srbije 16. marta donela odluku o zabrani izvoza pšenice i brašna.
On je pohvalio i odluku da se odobri kvota za izvoz brašna u količini od 33.000 tona za tri meseca za sva tržišta, kako bi se očuvala strana tržišta i snabdevanje tradicionalnih kupaca.
Uvozna pšenica možda i ne treba
Direktor udruženja Žita Srbije Vukosav Saković smatra da će odluka da se dozvoli uvoz 100.000 tona pšenice delovati smirujuće na tržište i obezbediće stabilnu cenu hlebnog žita koja neće biti viša od cena u okruženju.
"Ne treba očekivati da ćemo uvesti tih 100.000 tona pšenice, čak šta više, i ako se uveze (pšenica), to će biti simbolične količine", kazao je Saković.
On je ukazao da u ovom trenutku na zalihama imamo više pšenice nego što nam treba do same žetve, dodajući da se procenjuje da na zalihama u našoj zemlji trenutno ima oko 400.000 tona pšenice.
"Nama do žetve treba oko 300.000 tona pšenice, uz izvoz 33.000 tona brašna, što je oko 50.000 tona pšenice. To znači da ćemo još imati prelazne zalihe - male, ali ipak prelazne zalihe", istakao je Saković.
Što se tiče skidanja zabrane na izvoz 33.000 tone brašna u naredna tri meseca, "to treba pozdraviti i to je korak napred", ali je tu vlada mogla biti izdašnija, ocenio je Saković.
"Sa ovom uredbom o bescarinskom uvozu pšenice, izvoz brašna mogao je biti potpuno slobodan, jer za nas bi bilo pozitivno čak i ako bismo samleli uvezenu pšenicu i potom je izvezli, postojala bi zarada na tom poslu (izvozu brašna)", naglasio je Saković.
