Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Nov.2010, 17:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prvi tom "Srpske enciklopedije"

NOVI SAD -

Prvi tom "Srpske enciklopedije", dela od izuzetnog nacionalnog značaja, čiju su prvu knjigu nedavno objavili Matica srpska (MS) i Srpska akademija nauka i umetnost (SANU), zajedno sa Zavodom za udžbenike kao izvršnim izdavačem, predstavljen je danas u Novom Sadu.

Na vrlo posećenoj promociji u MS, kojoj je prisustvovao i ministar kulture Nebojša Bradić, istaknuto je da je izlaskom prve knjige te kapitalne publikacije počelo ostvarivanje zamisli, koju su MS >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i SANU izneli pre dve decenije, o nacionalnoj enciklopediji opšteg tipa zasnovanoj na savremenim naučnim i leksikografskim znanjima.

Popov: Kapitalno delo

Dugogodišnji predsednik Uređivačkog odbora "Srpske enciklopedije" i predsednik MS, akademik Čedomir Popov, koji je na toj dužnosti bio do pre dve godine, istakao je da to kapitalno delo u deset tomova ima neprocenjivu ulogu u afirmaciji srpske kulture i veliki značaj za delatnost MS.

Napominjući da mnogobrojni učesnici u tom projektu protekle dve decenije, uz mnogo napora, nastojali da dođu do ove prve knjige, Popov je naglasio da tim delom trebalo pokazati da je ova generacija intelektuala "u stanju da svom narodu nadoknadi ono što je izgubio u toku dva veka probijanja u savremenu svetsku civilizaciju".

Krestić: Zakašnjenje posledica stanja društva

Akademik Vasilije Krestić, koji je u Uređivačkom odboru zadužen za oblast istorije, podsetio je na činjenicu da "srpski narod, u odnosu na ekonomski bogatije i kulturnije narode Evrope", veoma kasni u izradi svoje nacionalne enciklopedije, napominjući da tu nije reč samo o finansijskim problemima.

"Nimalo nije slučajno da se ovih dana, kada se pojavio prvi tom enciklopedije, od onih kojima nije stalo do nje, koji vode neprestanu bitku protiv SANU i Matice srpske, poteže pitanje njene cene", rekao je Krestić i dodavši da taj iznos (oko 3.500 dinara) nije mali, ali je napomenuo da takvi projekti, čiji su rezultati voluminozne enciklopedije, nigde u svetu nisu jevtini.

Vidno zakašnjenje u izradi nacionalne enciklopedije došlo je, pre svega, zbog toga što u stručnom i naučnom pogledu nisu bili sazreli uslovi za njeno pisanje, ocenio je akademik Krestić i objasnio da mnoge oblasti koje bi u takvom delu opšteg tipa trebalo da budu zastupljene "nisu kod nas bile dovoljno istražene".

Ističući da u društveno-političkim i kulturnim uslovima u kojima smo živeli "nismo mnogo ni osećali potrebu za dobijanjem nacionalne enciklopedije", on je rekao da se naše društvo u proteklom periodu zadovoljavalo enciklopedijama izdavanim u drugim zemljama sveta.

Objavljivanjem prve knjige postavljeni su zdravi temelji za produžetak posla na "Srpskoj enciklopediji", kazao je Krestić.

"Uvek je bilo onih koji nisu u stanju ništa dobro da stvore, ali su u stanju sve dobro da ruše", zaključio je on, izrazivši nadu da će kod onih koji odlučuju o sudbini tog dela od nacionalnog značaja, biti dovoljno razumevanja, mudrosti i dobre volje da pruže podršku kako bi taj posao bio doveden do kraja.

Druga knjiga do sledeće jeseni

Akademik Zoran Kovačević govorio je o enciklopedijskim odrednicama u prvoj knjizi posvećenim prirodnim naukama, posebno se osvrćući na astronomiju i atomsku fiziku, u kojima su veliki doprinos ne samo našoj nego i svetskoj nauci dali Ruđer Bošković i Milutin Milanković.

Profesor Milo Lompar je istakao da je enciklopedija znak opšte zrelosti jedne kulture i naglasio da je "Srpska enciklopedija" delo kojim se svaka sredina može ponositi.

On je napomenuo da, imajući u vidu značaj tog izdavačkog poduhvata, nije dobro to što je na proteklom Sajmu knjiga u Beogradu ovo delo na izvestan način "stavljeno u senku".

Glavni cilj tog kapitalnog izdanja u deset tomova je sakupljanje, sistematizovanje i enciklopedijsko tumačenje sveukupnog istorijskog razvoja i savremenog položaja srpskog naroda, kao i prikaz njegovog doprinosa evropskoj i svetskoj kulturi i civilizaciji, rekao je aktuelni predsednik Uređivačkog odbora "Srpske enciklopedije" Dragan Stanić.

Kad taj projekat bude završen, dodao je on, čitaoci bi trebalo da u toj publikaciji pronađu pouzdane, tačne i sveobuhvatne informacije o pojavama važnim za istoriju srpskog naroda.

Iako najveći deo svog sadržaja posvećuje obradi svih oblasti istorije srpskog naroda, vrednosti stvarane kako na srpskim prostorima tako i na mestima gde Srbi žive u rasejanju, enciklopedija se uz to bavi i ostvarenjima drugih naroda s kojima su Srbi bili povezani.

Na nacionalnoj enciklopediji radilo je oko 750 ljudi, od kojih je više od 500 pisaca tekstova, više od 100 clanova ukupno 33 redakcije i 25 članova Uređivačkog odbora.

Prva knjiga (A - Beobanka) sa 1.929 odrednica, sadrži sve što treba znati o Srbima, njihovom jeziku, istoriji, običajima, religiji, književnosti, umetnosti, kulturi, privredi, državnoj organizaciji, pravu, medicini, tehnici i drugim oblastima.

Druga knjiga prvog toma trebalo bi, kako je najavljeno na promociji, da se pojavi do sledećeg beogradskog Sajma knjiga iduće godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Radio 021: Predstavljena Srpska enciklopedija