Izvor: S media, 17.Jun.2010, 00:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promocija "Dnevnika javašluka"
Književno veče posvećeno knjizi "Rečnik javašluka" Bojana Jovanovića u izdanju novosadskog "Prometeja" u Biblioteci grada Beograda pretvorilo se u demonstraciju termina "javašluk" u praksi.
Uprkos kratkoj oluji Rimska sala Biblioteke imala je dovoljan broj publike koju je privukao intrigantni naslov knjige i ime autora koji pripada samom vrhu srpske etnologije i antropologije, a uz to je pesnik i sineast sa 40 dokumentarnih i eksperimentalnih filmova čije se knjige o lapotu, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << stećcima, magiji, paganskom nasledju veoma rado čitaju.
Medjutim, najavljeni promoteri Slobodan Kanjevac i Miša Djurković nisu se pojavili, kao ni predstavnik izdavača.
Publika je strpljivo čekala pa je predstavljanje knjige počelo sa pola sata zakašnjenja, a njen autor je samo konstatovao da je ovo primer za javašluk čije je značenje: kašnjenje, nepridržavanje dogovorenog, izigravanje očekivanja, a polazi iz osećaja da se sve to može činiti nekažnjeno i bez posledica.
Inače, pored autora o knjiži i Jovanovićevom pisanom opusu govorio je Djordje Sibinović, koji je za sebe rekao da piše eseje, poeziju i veoma je blizak prijatelj autora i zato pažljivo čita sve što napiše.
Konstatujući da je javašluk samo jedan vid opšteg stanja u savrmeneom srpskom društvu on je istakao da se Jovanović u mnogim svojim knjigama i člancima trudi da na diskretan, nenametljiv način skrene čitaocima pažnju na fenomene i pojave koje nas okružuju, a prolaze neprimećene.
"Jovanović ih uočava, misli o njima, analizira ih i otkriva ih onima koji žele da se upoznaju, budi nas", primetio je Sibinović.
Prema njegovim rečima, knjiga nudi velik broj primera, činjenica i ostavlja nam da sami dodjemo do zaključka. Sibinović smatra da autor pokazuje hrabrost da skrene pažnju na sklonost samozavaravanju, na odsustvo samokritike i nespremnost velikog broja gradjana da prepoznaju nekulturno ponašanje kod sebe i drugih.
Autor je konstatovao da mu se pružila prilika da o knjizi govori iz samog njenog središta, ali kada ju je pisao nije mu bio cilj da se bavi samim kolokvijalnim izrazom "javašluka" već da pokaže dublji smisao voluntarizma i odsustva pravila u društvu.
Za Jovanovića se javašluk krije u našem odnosu prema vremenu koji je najčešće neobavezan i nema želje da se njime ovlada i da se kontroliše.
Knjiga, kako je zaključio njen autor, govori o etnopsihopatologiji naše sadašnjosti i to ilustruje brojnim primerima iz svakodnevnog života.
