Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Okt.2008, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Profil neprijatelja: Ekstazi

NOVI SAD - Istorija danas sveprisutnog ekstazija počinje 1912. godine u Nemačkoj. Tada je MDMA, derivat amfetamina koja je u osnovi beli kristalni prah, a najčešće se pojavljuje u obliku kapsula ili tableta i pripada porodici ekstazi, sintetisan u farmaceutskoj kompaniji Merk, kao još jedan proizvod industrije koja je svetu već dala kokain i morfijum.

Patentiran je dve godine kasnije, a bio je predviđen samo kao supstanca za proizvodnju drugih lekova, a ne kao anoreksik, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kako se to obično priča.

Pod pojmom "ekstazi" često se svrstavaju i druge supstance iz iste "porodice" droga: MDA, MMDA i MDEA.

Kako navodi sajt „Hepi Novi Sad", sve supstance dobijaju se sintetskim putem i često se mešaju sa drugim supstancama, tako da je i sadržaj tableta koje se kupuju na ulici nepouzdan i često sadrže i druge psihoaktivne supstance kao što su: kofein, efedrin, amfetamin.

Beskoristan u hladnom ratu

Na njega se ubrzo zaboravlja sve do Drugog svetskog rata, kada ga vojska, uz mnoge druge droge, testira za moguću upotrebu tokom hladnog rata.

Zaključuju da je beskoristan, pa se na njega opet zaboravlja sve do sredine šezdesetih, kada ga u svojoj privatnoj laboratoriji sintetiše Aleksandar Šulgin.

Droge koje menjaju svest

Ovaj hemičar, koji će postati poznat po MDMA, zbog svog interesa za psihodelične droge odlazi iz komercijalne farmacije i tokom trideset godina u svojoj laboratoriji radi na beskrajnom nizu "majnd-altering" droga.

Verovao je da farmakološka istraživanja mogu proizvesti sredstva koja će pomoći proširenju ljudske percepcije i smatrao je beskorisnim da svoj "materijal" testira na životinjama.

Testirao drogu - na prijateljima

Tako je oko sebe okupio krug prijatelja i poznanika, koji su bili voljni da mu pomognu. Oni bi se okupljali kod njega kući, doneli bi hranu, piće, vreće za spavanje i eksperiment je mogao da počne.

Posle svakog okupljanja morali su da podnesu izveštaj sa detaljnim opisima efekta droge. Kada je MDMA pokazao svom prijatelju psihologu, droga se proširila zbog svog navodnog terapeutskog potencijala.

Prvo u terapeutske svrhe

Počela je da se koristi u psihoterapiji kao pomoć kod post-traumatskih stanja, fobija, zavisnosti ili bračnih problema.

Mnogi pacijenti su smatrali da im je MDMA pomogao olakšavajući im bolest ili povećavajući im samopouzdanje.

Plesna droga - eufemizam za ekstazi

Krajem 70-tih godina stvorilo se malo tržište MDMA, a dileri su smislili novo ime: ekstazi, tvrdeći da će se bolje prodavati nego sa imenom "empati" (efekat doživljavanja nečijih osećanja kao sopstvenih, što zapravo ekstazi izaziva).

Tokom 80-tih godina stiže u prve klubove i gej barove, propagira se kao plesna droga uz prateću euforiju u raznim časopisima.

Odlazak u ilegalu

Godine 1985. MDMA postale ilegalan u SAD, a potom se i demonizuje, tvrdeći da izaziva oštećenje mozga, Parkinsonovu bolest, da uništava kičmenu tečnost itd.

S druge strane, pojavljuju se pisma podrške od strane psihologa, istraživača i advokata, u kojima se traži preispitivanje kriminalizacije, a ekstazi postaje prva droga sa advokatskim zastupništvom.

Biznis zvani ekstazi

U Evropi se MDMA pojavljuje 80-tih godina, a njegova upotreba vezana je za klubove, gde se koristi kao plesna droga.

Krajem 80-tih postaje ilegalan. Danas je to droga čija je upotreba gotovo svugde u porastu.

Vrhunac posle sat i po

Obično se nalazi u kapsulama, tabletama ili prahu. Najčešće se konzumira oralno ili ušmrkavanjem.

Ušrmkavanje uzrokuje brže delovanje. Primarni efekti obično dostižu vrhunac oko sat do sat i po posle uzimanja, traju otprilike dva sata, a zatim postepeno slabe. Sekundarni efekti (tzv. afterglou) mogu se osećati danima.

Nakon konzumiranja MDMA se može detektovati u urinu 1-3 dana (jedno uzimanje), odnosno 3-5 dana (učestalo uzimanje).

Igranje sa serotoninom

MDMA spada u grupu stimulansa i halucinogena. Deluje tako što uzrokuje povećanje oslobađanje serotonina u mozgu. Serotonin je neurotransmiter koji je zadužen za raspoloženje. Što ga je više u mozgu, raspoloženje je bolje.

Početak delovanja ("kaming ap"), korisnici osećaju kao zatezanje vilica, znojenje, sušenje usta, podrhtavanje i ubrzan rad srca. Krvni pritisak raste, kao i telesna temperatura. Može se javiti i mučnina.

Potreba za bliskošću

Dolazi do povećanja budnosti i energije, kao i potiskivanja žeđi, umora i sna. Javlja se živahnost i raste osećaj bliskosti sa drugom osobom ili okruženjem ("lavd ap").

Povećava se želja za komunikacijom i dodirom, česta je želja za plesanjem. Zvukovi, boje i emocije izgledaju i doživljavaju se intenzivnije.

Depresija i telesna iscrpljenost

Nakon spuštanja, efekti droge osećaju se još neko vreme, obično 3-24 sata i vrlo su različiti: neki ljudi padaju u neuobičajenu depresiju, dok su drugi neuobičajeno dobro raspoloženi. Telesna iscrpljenost takođe je vrlo česta posledica.

Fizički efekti su gubitak apetita, povećani puls i krvni pritisak, uznemirenost, nervoza i drhtanje, promene u regulaciji telesne temperature.

Negativni efekti

Neki od negativnih efekata su nenamerana ili neprikladna emotivna veza, grčenje čeljusti, teška koncentracija, zbunjenost, teškoće pri erekciji ili postizanju orgazma, povećana telesna temperatura, dehidracija, mučnina i povraćanje, glavobolja i gubitak ravnoteže, teško spuštanje praćeno depresijom, mamurluk koji može potrajati nedeljama.

Verovatnost ovih problema povećava se s većim dozama i češćom upotrebom, a u ekstremnim slučajevima moguća je i teška psihička kriza sa psihotičnim i paničnim napadima.

Predoziranje

Predoziranje sa MDMA karakteriše brzi puls, visok krvni pritisak, slabost, mučnina, vrtoglavica, grčenje mišića ili napadi panike.

Kod pojave takvih simptoma zavisniku bi trebalo pomoći tako što ga traba izvesti iz zadimljene ili zagušljive prostorije i dati mu tečnosti, ali nikako alkohol.

U slučaju da predozirana osoba izgubi svest ili ima vrlo jake opisane simptome, neophodno je potražiti medicinsku pomoć.

Znaci prepoznavanja

Najčešći znaci prepoznavanja akutnog korišćenja su odsustvo umora (dugotrajno plesanje), komunikativnost, glasan govor, široke zenice i žeđ.

Najčešći znaci prepoznavanja hroničnog korišćenja supromene na nivou mentalnog funkcionisanja i poremećaji ličnosti.

Poremećaji ličnosti

Značajno je istaći i poremećaje ličnosti korisnika droge. Najčešće to su opsesivno- kompulzivni fenomeni, karakteristčni po prisilnim postupcima, kao i stereotipna ponašanja.

Toksične ili tzv. deklasirane psihoze kod osoba koje su, u nepovoljnim životnim situacijama ili zbog intoksinacije predisponirane da obole od neke duševne bolesti.

Toksične psihoze praćene su halucinacijama, paranoičnim ideacijama i paničnim strahom da su egzistencijalno ugroženi, samoubilačkim idejama i samoubistvima.

Somatske smetnje

Brojne su posledice na somatskom planu i zdravlje mladih osoba ozbiljno je ugroženo. Najčešći poremećaji su zapaljenje jetre i bubrega, insuficijencija bubrega i srca, kardio - miopatije, vaskularna krvavljenja.

Među raznim nervnim oboljenjima su i tikovi, poremećaji nalik na parkinsonizam, kao i konvulzije epileptičnog karaktera (kod osoba koja imaju ličnu ili porodičnu predispoziciju).

Kritične brojke Novog Sada

Vojvođanski stručnjaci slažu se da je narkomanija u Vojvodini, pa i u Srbiji u porastu, ali taj broj nikako nije dovoljan da Srbiju kvalifikuje među prvih deset zemalja po broju narkomana i krijumčara, prenosi Tanjug.

Potpredsednik Republičke komisije za prevenciju zloupotreba psihoaktivnih supstanci Nikola Vučković potvrdio je da ne postoji precizna evidencija o broju narkomana u Vojvodini, ali se pretpostavlja da samo u Novom Sadu ima između tri i četiri hiljade zavisnika od heroina.

Stanje u Vojvodini

U Pokrajini ima više centara za lečenje, edukaciju i prevenciju lečenja narkomana, a pokrajinski sekretarijat redovno izdvaja sredstva za unapređenje svih oblika suzbijanja posledica konzumiranja "bele smrti".

Rukovodilac Grupe za suzbijanje krijumčarenja i narkomanije Odeljenja kriminalističke policije SUP-a Novi Sad Ostoja Jovišević izjavio je da je u prvih šest meseci ove godine podneto više od 300 krivičnih prijava za neovlašćenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

Jovišević: Ekstazi drugi po rasprostranjenosti

Najrasprostranjenija droga u Pokrajini je marihuana, čija cena na ulici varira od 300 do 500 evra za kilogram, u zavisnosti od količine tetrahidrokanabiola koji sadrži, a jedna cigareta napravljena od nje, uličnim žargonom nazvana "džoint", košta oko 50 dinara, dok se od jednog kilograma može napraviti oko 1.700 komada, precizirao je Jovišević.

Na drugom mestu je ekstazi, koji košta od 1,5 do 2 evra, dok je heroin na trećem i staje 400 dinara za 0,1 gram, takozvanu "desetku ili deseticu", rekao je Jovišević i napomenu da je najskuplji kokain, koji je za 50 odsto skuplji od heroina. On je napomenuo da je veoma rasprostranjena i zloupotreba raznih lekova i medikamenata.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...