Izvor: Radio 021, 25.Mar.2017, 13:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodavnice preplavljene sintetikom, štetne materije niko ne kontroliše
Domaće prodavnice preplavili su odeća i obuća od veštačkih materijala, čijim mogućim štetnim posledicama bi naši zakoni tek trebalo da se pozabave.
Sintetika je jeftinija i lakša za proizvodnju, ne gužva se, otporna je na mrlje i odbija moljce - sve to jer se prilikom proizvodnje tretira jakim hemikalijama, koje ostaju prisutne u samoj tkanini i aktiviraju se u dodiru sa vlagom i znojem. Masovni prodor sintetike na naše tržište, po rečima Gorana Papovića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije, došao je nakon gašenja nekada uticajne tekstilne industrije u Srbiji.
- Ta roba mahom stiže sa Dalekog istoka, a distributeri neretko na kontrolu prilažu jedan ili dva originalna para patika, na osnovu čije pozitivne ocene čitavi kontejneri plagijata uđu u zemlju. Svako malo čujemo da je fabrika tekstila u Bangladešu ili Boliviji izgorela, naravno zbog zapaljivih supstanci koji se tamo koriste u proizvodnji. Naša deklaracija nam o tome ne govori mnogo – na njoj su navedeni samo sirovinski, ali ne i hemijski sastav materijala od kojih su odeća i obuća napravljeni. Sirovina je tu manje bitna, jer čak i ako uzmete najkvalitetniji materijal i prefarbate ga kacerogenim ili hemikalijama sadrže alergene, on postaje štetan po zdravlje – tvrdi Papović za "Blic".
Veća kontrola tržišta, ali i oprez pri kupovini mogli bi da ovaj problem donekle reše.
- Kupci moraju da znaju kakvim se sve opasnostima izlažu kada kupe previše jeftinu odeću. Majica može da košta i 50 dinara i 500 evra, jer nije svaki pamuk isti. Naši proizvođači tekstila moraju da dobiju čitav niz dozvola koje uslovljavaju kvalitet, a nakon svega, njihov proizvod ne može da košta manje do 500 dinara. Onda vam je jasno kakvog je kvaliteta onaj koji košta 50 i koji je još uvezen – navodi Papović.
Poliestarski, poliamidni i akrilni materijali najčešće se susreću u odeći, dok se od poliuretanskih i poliestarskih materijala danas uglavnom pravi obuća.
- I drugi štetni materijali prisutni su u tekstilnim proizvodima, obući ili dečijim igračkama, a nisu regulisani domaćom zakonskom regulativom. Ove supstance mogu da izazovu preosetljivosti kože i disajnih puteva, hiperaktivnost kod male dece, a postoje dokazi da su odgovorne za pojavu malignih bolesti. Zakonska regulativa u Srbiji uglavnom ne reguliše oblast štetnih supstanci unutar tekstilnih proizvoda i obuće u svakodnevnoj upotrebi, a izuzetak su samo pojedine materije koje se ne smeju naći u zaštitnim rukavicama, radnoj, zaštitnoj i bezbednosnoj obući – kaže mr Mirjana Reljić, direktorka CIS Instituta za ispitivanje i kontrolisanje tekstila, kože, krzna, obuće, gume i plastičnih masa.
Ipak, ona dodaje da upotreba prirodnih materijala danas predstavlja podjednako veliki rizik po zdravlje usled preterane upotrebe insekticida, pesticida i drugih štetnih supstanci.
Autor: Blic/ foto: Pixabay
