Izvor: Blic, 22.Nov.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaju firmu da bi isplatili plate
Četvrtog decembra, posle dva neuspela tendera, biće održana javna prodaja imovine novosadskog „Jugodenta" kako bi se isplatile od 2004. godine zaostale plate. U proseku to znači 32 plate za 240 radnika, odnosno oko 2,5 miliona evra. Paradoks je u dvojnom statusu zaposlenih, jer su oni, kao mali akcionari, većinski (58 odsto) vlasnici firme. Zaposleni su, dakle, tužili sami sebe!
Akcionari su od privatizacije, po Zakonu o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine, izborom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << menadžmenta upravljali firmom i doprineli da firma loše posluje, gomila dugove, neisplaćuje plate, tehnološki zaostane... Ipak, očekuju da za (ne)rad dobiju po desetak hiljada evra! Sudska procena vrednosti firme, koja se kreće oko pet miliona evra, počiva na dobroj lokaciji, dobijenoj, uzgred, pre pola veka, u vreme društvene svojine - džabe. Firma je proizvodila stomatološku opremu (stolice i drugo) po licenci nemačkog „Simensa", i auto-galanteriju za „Zastavu". Milenko Sudžum, član UO, ističe da je firma propala još po raspadu nekadašnje države, uvođenju sankcija i prekidu saradnje sa „Simensom". Radnicima niko nije želeo reći da su izgubili radno mesto, da godinama „jedu" supstancu preduzeća, da im je više puta tolerisano neplaćanje doprinosa", a zaostatak u tehnološkom razvoju ometa da se iznađe moderniji proizvodni program. „Niko se ne javlja da razvije proizvodnju, već se svi interesuju za supermarket, a odustaju kada vide da je plac nedovoljan", precizira naš sagovornik, dodajući da je „Jugodent" jednoj privatnoj firmi dužan 670.000 evra, „Vojvođanskoj banci" 120.000, komunalnim preduzećima 380.000 evra, a sitnije svote brojnim dobavljačima. Dugovanja fondovima za penzijsko i zdravstveno osiguranje radnici računaju oproštenim.
Koliko se i kako u „Jugodentu" radi(lo), pokazuje proizvodni plan do kraja godine, gde jedino piše da 120 zaposlenih planira da uradi 550 brava za program kragujevačkog proizvođača automobila, koji se ovih dana upravo gasi. Ako se nešto od hala i mašina i proda na licitaciji, pitanje je koliko će, kada se namire prioritetni poverioci, ostati radnicima. Izvesno je da će vrednost 42 odsto vlasništva države (Akcijskog i PIO fonda) praktično biti svedeno na nulu.
Inertnost i konkurencija
Pre dvadesetak godina „Jugodent" je bio solidna firma, čijih je 550 radnika proizvodilo robe u vrednosti 30 miliona maraka. Po četvrtinu su izvozili i plasirali na tržišta Hrvatske i Slovenije. „Simens" je Novosađane posmatrao kao partnere preko kojih je nameravao ući na, zapadnim firmama tada zatvoreno, tržište bivšeg SSSR-a. Vođstvo fabrike po uvođenju sankcija nije uspelo da iznađe alternativne programe, firma je već 1993. godina i onim radnicima koji nisu bili poslati na prinudne odmore radno vreme skratila na šest, pa na četiri sata.
Poslednjih godina konkurencija se u ovoj oblasti zaoštrila, jer su nastupile kineske firme. Jeste da je kineska zubarska stolica slabijeg kvaliteta od „Jugodentove", ali košta 4.500, dok je cena novosadske preko 9.000 evra.
