Izvor: Radio 021, 06.Jan.2018, 16:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problem niskog nataliteta nije samo stvar "očuvanja nacije"
Srbija se sa negativnim prirodnim priraštajem suočava već četvrt veka, a njegove posledice stanovnici bi mogli značajnije da osete u periodu pred nama.
Kada država izgubi 600.000 stanovnika za 25 godina, a u to ne računajući migracije i ratove kroz koje je prošla, onda se kaže da postoji ozbiljan problem. Da je tako vidimo i kroz sve češće apele kako bi bilo potrebno rađati što više, obećavaju se populacione politike koje će olakšati poziciju roditelja, a "čuvari >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << nacije" targetiraju žene koje odluče da svoje telo koriste po sopstvenoj volji, a ne volji okruženja, kao dežurne krivce za decenijski pad rađanja. Kao "jak" argument izvlači se i to da će opadanje broja novorođenih dovesti do toga da Srbi postanu manjina u sopstvenoj državi, što prosto nije tačno ukoliko se pogledaju zvanične statistike Republičkog zavoda za statistiku koje pokazuje da problem negativnog prirodnog priraštaja u velikoj meri pogađa i nacionalne manjine.
Međutim, niko od zvaničnika, političara, ili crkvenih velikodostojnika nije objasnio građanima zbog čega je, uostalom i da li je, sve to opasno i kako bi to moglo da utiče, ako ne na njihove, onda na živote njihovih potomaka.
Najdirektnija posledica velike razlike između broja rođenih i umrlih, koja nije specifična samo za Srbiju, jeste da će broj stanovnika nastaviti da opada i u budućnosti. Na to se nadovezuje smanjenje fertilnog potencijala stanovništva, koji je neophodan za reprodukciju novih generacija, potom sledi i širenje depopulacionih prostora. Međutim, najviše bi na stanovništvo moglo da utiče to što ono stari, jer se time smanjuje i radni potencijal.
Jedan od većih izazova je šta raditi sa penzionim sistemom, za koji ekonomisti i demografi godinama ukazuju da je neodrživ. Po nekim projekcijama, zbog odnosa između broja zaposlenih i penzionera, koji trenutno iznosi 1,44, već od 2021. godine moglo bi da dođe do ozbiljne krize, jer takozvana "bejbi bum" generacija ulazi u kontigent stanovništva starijih od 65 godina.
"Radni vek i zaposlenost su u visoko razvijenim zemljama uslovljeni očekivanim trajanjem života, koji se produžava zbog visokog nivoa zdravstvene zaštite, boljeg životnog standarda. Mi se trudimo da ispoštujemo međunarodne preporuke, pa tako i kada je dužina radnog veka u pitanju držimo neke evropske standarde. Međutim, problem je to što je razlika u trajanju života u visoko razvijenim zemljama, kao što je Švajcarska, u odnosu na Srbiju gotovo 10 godina. Naše očekivano trajanje života još uvek nije na nivou koji oni imaju i zbog toga postoji problem", kaže za 021.rs šefica Odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku Gordana Bjelobrk.
Naravno, teško je očekivati da će država biti "široke ruke" pa da sve više novca iz sopstvenih rezervi prosleđuje za penzioni fond. Ono što već imamo na delu jeste da se radni vek stanovnika produžava, odnosno lestvica za odlazak u starosnu penziju se podiže, kako bi se nadomestio nedostatak radnog potencijala.
Kvalitet života pojedinca
Veoma je teško da individualne potrebe građana budu zadovoljene kroz definisanje opštih društvenih potreba. Zbog toga je teško govoriti i o tome kako žive građani jedne zemlje, iako bi statistike o prosečnoj plati, nezaposlenosti, kupovnoj moći, mogle dosta toga da kažu, kvalitet života je najčešće stvar subjektivnog osećaja. Zbog toga je teško tvrditi da će povećanje broja stanovnika dovesti i do blagostanja u zemlji, ali i da će njegovo drastično smanjenje dovesti do potpunog urušavanja sistema u kom živimo.
Tako recimo Japan, koji se takođe suočava sa sve starijim stanovništvom i njegovim opadanjem, ovaj problem prevazilazi robotizacijom radnih mesta, produžavanje radnog veka, a primetno je i da počinje privlačenje radne snage iz inostranstva, iako to do pre nekoliko godina nije bila jedna od poželjnih alternativa. Ovakvim planiranjem Japan se održava u vrhu najjačih ekonomija na svetu.
Kako će se pad broja stanovnika odraziti na kvalitet života građana ili radnika i penzionera kod nas, teško je reći, jer se teško može govoriti o tome koliko će radna snaga u Srbiji biti "na ceni" u narednim decenijama.
"Međutim, možemo spekulisati o mogućim posledicama tako dramatičnog smanjenja. Najpre, smanjenje resursa radne snage, naročito pod pretpostavkom ekonomskog rasta u 'optimističkom' scenariju, može dovesti do neusklađenosti između ponude i potražnje radne snage. Ta čisto numerička neusklađenost mogla bi biti uvećana strukturnom, u pogledu nedostatka radnika sa određenim veštinama ili kvalifikacijama. Manjak radne snage takođe bi mogao dovesti do povećanja zarada, što bi imalo dve posledice na makroekonomskom nivou – inflaciju i gubitak konkurentnosti", navodi se u publikaciji "Uticaj demografskih i migracionih tokova na Srbiju".
Obesrabrujuće je to što, osim IT sektora koji se razvio sam od sebe, država predstavlja otvaranje fabrika sa nisko plaćenim poslovima kao velike investicije. U gradovima gde su se do pre nekoliko decenija proizvodili gotovi proizvodi za velike automobilske marke ili pak sama bela tehnika, danas imamo armiju radnika čiji je jedini posao da povezuje žice.
Menjanje prioritetnih usluga
Demograf Goran Penev jednom prilikom je za 021.rs izjavio da će se u budućnosti više graditi starački domovi, nego škole i vrtići. Promena strukture stanovništva zahteva i prilagođavanje usluga koje mu se nude. Shvatili su to i marketinški stručnjaci pa se bake i deke sve češće pojavljuju u situacijama u kojima su glavne uloge do sada igrali roditelji.
Jednostavno, "društvo osedelih" zahteva drugačije usluge od sredovečnih ili mladih osoba. A kako je već rečeno, projekcije pokazuju da će u budućnosti broj starijih stanovnika u Srbiji kontinuirano rasti u odnosu na mlade. Autori publikacije o uticaju demografskih i migracionih tokova na Srbiju primećuju da se može očekivati povećana tražnja gerijatrijske i dugotrajne nege, kao i podrške "onima koji su krhkog zdravlja, ali i dalje u stanju da u većini slučajeva brinu o sebi".
"Zdravstvene ustanove će morati da se rekonstruišu tako da u njima bude više gerijatrijskih odeljenja i doći će do ekspanzije broja zdravstvenih ustanova i medicinske nege starih lica. Pristupačnost će biti sve značajnije pitanje, sa povećanom potražnjom za prostorom i prevoznim sredstvima prilagođenim za pristup invalidskim kolicima. Najverovatnije će se pojaviti nove usluge za pružanje nege imućnijim starim licima. Glavni problem neće biti infrastruktura već zaposleni potrebni da pruže te usluge, zato što je porast udela starijih lica veći nego porast njihovog broja. Ekonomske posledice biće značajne, pošto će pritisak na penzione fondove biti rastući, a njihovi prihodi sve manji. Ovo će predstavljati znatno opterećenje državnog budžeta, koji će morati da subvencioniše isplatu zagarantovanih penzija. Pojedinačna bankovna štednja i investicije biće umanjeni, pošto će starija lica svoje penzije dopunjavati životnom ušteđevinom", dodaje se u publikaciji.
Strategija iznad svih politika
Strategija za podsticanje rađanja doneta je 2008. godine, ali nikada nije imala priliku da zaživi. Predviđala je podsticajne mere, a bila je hvaljena i od strane vlasti, ali i od stručnjaka. U toku je njeno ažuriranje, uvođenje novih mera, pa bi, ukoliko sve bude u redu, uskoro mogla da počne da se primenjuje.
Gordana Bjelobrk primećuje da je počelo ozbiljnije da se radi na pitanju demografske politike, ali ukazuje na to da ništa ne može da se uradi preko noći.
"Vi ne možete da utiče na pojedinca i da mu naredite da poveća broj rađanja. Ljudi tu odluku donose sami. Država može da raznim sistemskim merama pomogne mladim ljudima, da stvori pozitivan ambijent u različitim oblastima i da ih podrži ako se oni odluče da imaju decu. Te mere mogu biti ekonomske i neekonomske prirode, a uvek su te ekonomske mere problematične, jer je potrebno naći novac. Ne može se to rešiti preko noći, ali svakako da bi bilo dobro da postoji neka nacionalna strategija koja bi bila iznad svih politika i koja ne bi zavisila od promene vlasti", zaključuje naša sagovornica.
Autor: Zoran Strika - strika@021.rs
