Izvor: Radio 021, 15.Dec.2020, 23:02
Priča o družini koja je autobusom krstarila iza Gvozdene zavese
Grupa momaka i devojka upustila se u neverovatno avanturu o kojoj verovatno nisu mogli da sanjaju ni u najluđim snovima.
1968 CRD253 GroupOd Škotske do Istanbula, preko Pize
U leto 1968. godine, grupa prijatelja adaptirala je autobus na sprat i odvezla ga na put prema Istočnoj Evropi.
Pod pokroviteljstvom dva proizvođača škotskog viskija, naišli su na sovjetske tenkove, nestašicu rumunskog piva i opasan jugoslovenski planinski prevoj.
Autobus >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << je bio stari Reding Transport Korporejšn AEC Ridžent MkII - model koji sada ima vlastitu stranicu na Vikipediji i verne sledbenike.
Ovaj autobus je već bio poprilično izraubovan, zbog čega se nalazio na malom otpadu sa nizom odbačenih relikvija ispred garaže u Spitalfildu, gradu severno od Perta u Škotskoj.
Ijan Džek i njegov prijatelj Dejv Stiklend nisu imali konkretne planove za letnje putovanje.
„Jugom“ do Mongolije i nazad: Pustolovina trojice Riječana Vesele sedamdesete: Neobično putovanje na „splavu seksa“ Vodič za put oko sveta preko doručka
Prolazeći pored garaže jednog majskog dana 1968. godine, studenti su primetili autobuse i, u hiru, zaustavili se kako bi pitali za cenu autobusa koji nemaju sprat.
Ispostavilo se da su takvi autobusi koštali neverovatnih 400 funti. Ali, taman kada su odlazili, šef garaže ih je pozvao i ponudio im manje traženi autobus na sprat za upola cene.
Kupovina tako velikog vozila bila je „smešna ideja", pa su je odbili i otišli, kaže Ian.
„Ali onda smo se vratili na univerzitet i priča se pročula i odjednom su ljudi poželeli da mi daju novac da ga kupim".
Putovanje je počelo. Dragulj britanskog inženjerstva izgrađen u Sautholu trebalo je da se upozna sa kontinentalnom Evropom.
Izvađena su sedišta kako bi se napravilo mesto za dušeke koje je donirao njihov univerzitet Sent Endrjus.
Nabavljeni su delovi tepiha, a Vendi Skot, jedna od desetak saputnica, napravila je zavese za gornji sprat, kako za prozore, tako i vrpcu preko spavaćih soba, da bi pet studentkinja imalo malo privatnosti.
A lokalnu štampu posebno je zanimao raspored spavanja.
Avanturisti su postavili mali šporet i improvizovani tuš koristeći vodu koju je grejao sistem za hlađenje motora, provučen duž utonulog prolaza do zadnjeg dela autobusa.
Nije bilo toaleta, samo zaliha rolni toalet papira, pa su se putnici dogovorili da prilikom svakog „zova prirode" zaustave autobus i obave nuždu na otvorenom.
1968 CRD253 GroupStanovnici Istanbula nisu baš očekivali da na ulicama grada vide dabl deker iz Redinga
„Potrudili smo da nam bude udobno", kaže Vendi, koja sada živi u Njukaslu.
„Pokušali smo da napravimo tako da se u njemu živi, jer smo znali da ćemo morati da spavamo u njemu. Znate, nema hotela ili bilo čega. Morali smo da spavamo u ovom autobusu deset nedelja".
Ponekad bi spavali napolju, ako bi im vreme dozvoljavalo.
„Probudili bi se ujutru na vrhu prevoja, popeli i pogledali dole, a tamo bi bio Ijan koji svira gajde", kaže Vendi.
„Apsolutno divno. Šta još poželeti u ovom životu? "
Ruski vegani zakuvali revoluciju Pustolov za BBC: Kako izgleda stopirati - do Novog Zelanda 1968 CRD253 GroupPa, šta biste drugo uradili na teretnom trajektu od Dovera do Dankerka
Za početak, nije lako tačno utvrditi koliko ih je bilo. Dovoljno za osmočlano kolo narodnjačkog plesa na trajektu od Dovera do Dankerka.
Vendi se seća 13 ljudi, Ijan misli da ih je bilo 15.
Ali to nije bilo važno, pošto su imali naviku da ljude pokupe usput, pa se njihov broj stalno menjao.
Američkog vojnika na odmoru u Minhenu autobus je toliko očarao da je uleteo u njega i ostao. Par Austrijanaca im se pridružilo u Beču i nisu otišli mesec dana.
Više sna pred put - manje svađa tokom odmora Zemlja zove Branku: Putnica koja sama osvaja svet
Ispostavilo se da je Klem bio kuvar i vešt u improvizovanoj kuhinji u zadnjem delu autobusa, sa malenim šporetom na plin.
„Imali smo dagnje, piliće i imali smo, oh, imali smo divna jela", kaže Vendi, gledajući zamišljeno.
Dagnje su skupljali pravo iz mora. Pilići, kupljeni živi na pijaci, podivljali su u autobusu.
Rekli su Klemu da ne može da drži žive piliće. „Pa, neće dugo živeti", odgovorio je.
Dva dana pre nego što su stigli do Rima, Klem je majci kupio puževe na poklon i smestio ih u veliku kantu. Sledećeg jutra bili su svuda.
