Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Okt.2008, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Previše vlage odgađa setvu

NOVI SAD - Idealno stanje vlage u zemljištu jeste kada se ono rasipa pod prstima, mrvi, pri čemu nastaju agregati različitih veličina, saopštavaju stručnjaci. Tamo gde je zemljište jako navlaženo, posle oranja se mora sačekati 12 do14 časova da se brazda prosuši, pa tek onda početi pripremu za setvu.

U protivnom, pri vlažnom zemljištu, oruđa za pripremu mogu upropastiti njegovu strukturu praveći veoma zbijen horizont.

Pri takvim uslovima setva će biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << površinska, što će značajno umanjiti rod. Dakle, na vlažnom zemljištu je potrebna vremenska distanca između predviđenih operacija.

Prevlaženo zemljište se ne može idealno pripremiti, pa ne treba ni insistirati na tome. Bitno je da se zemljište ne ugazi previše i da se omogući unošenje semena na dubinu tri-pet santimetara, piše sajt „Poljoprivrednik".

Vlaga i tanjiranje

Pri vlažnom zemljištu tanjirača daje slabije efekte. Pogotovo se to odnosi na lakše tanjirače s gušće postavljenim diskovima.

Iza teške tanjirače, koja radi na dubini 15-18 santimetara, takođe treba praviti vremensku distancu do sledeće operacije. Ocena kvaliteta obrade se obavlja u polju u konkretnim uslovima.

Obrada i priprema

Kvalitet predsetvene pripreme je ključan za uspešnu setvu. Obrada i predsetvena priprema se sada lakše izvode jer ima vlage u zemljištu.

Treba voditi računa o kvalitetu radova a naročito treba sprečiti pojavu "vazdušnih džepova" kroz koje koren žita ne može da raste.

Valjanje

Ako ima dovoljno vlage u zemljištu setva može biti i plića, oko tri santimetra.

Valjanje posle setve se preporučuje. Međutim, treba biti oprezan ukoliko su zemljišni agregati suviše vlažni i ako se zemljište lepi.

Sorta bira vreme

Treba uvažiti zahteve sorti kao i vrsta strnih žita. Trebalo bi požuriti sa setvom sorti „Pobeda", „Rusija", „Pesma" pa i „Rapsodija".

Sorte „Renesansa", „Evropa 90", „Ljiljana", „Dragana", „Arija", „Simonida", „NS 40S" i druge treba zasejati između 10. i 20. oktobra.

Gustina setve, tj. količina semena je takođe sortna osobina, koju treba poštovati. Struktura prinosa je različita kod gajenih sorti.

Okvirne norme

Neke imaju manju masu 1.000 zrna, 38-41 gram („Evropa 90", „Rapsodija") dok druge imaju 45-47 grama („Pobeda", „Renesansa", „Novosadska rana 5" i dr.).

Sejalicu treba podesiti prema datoj tabeli tj. sorti. Date su okvirne norme setve u kilogramima po hektaru (kg/ha) i u kilogramima po katastarskom jutru (kg/kj).

Kontrola na njivi

Ipak, treba obaviti kontrolu na samoj njivi i doneti odluku o korekciji norme setve. Ako se seme ne unosi na željenu dubinu, ostaje na površini ili slično, treba ili doraditi pripremu zemljišta ili za 5-10 odsto uvećati normu setve.

Pošto je ovo drugo skuplje, bolje je uraditi još jedan prohod setvospremačem, drljačom, a u krajnjem slučaju i lakom tanjiračom.

Kako napraviti normu?

Do norme setve se dolazi uzimanjem u obzir klijavosti (%) i čistoće semena (%) kao i mase 1.000 zrna (g).

Seme ne sme imati više od dva odsto nečistoća: polutke, druga semena, pleve i slično.

Masa zrna je ključna

Upotrebna vrednost trebalo bi da se kreće od 90 do 98 odsto. Ključna je masa 1.000 zrna, za precizno određivanje norme setve.

U jednom kilogramu semena ima između 21.000 i 26.000 zrna, u zavisnosti od toga da li je masa 1.000 zrna 38 ili 46 grama. Zbog toga nije dobro istom normom setve sejati sve sorte.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...