Izvor: RTS, 13.Apr.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (13. 04. 2009.)
Stradao jureću kriminalce kao i njegov otac pre 23 godine!, Na strani Srbije su neke izuzetno uticajne države, Dedovina na dugom štapu, Nadoknade teraju političare iz NIS, pišu dnevne novine
Stradao jureću kriminalce kao i njegov otac pre 23 godine!
Saobraćajni policajac Vladimir Grandić (31) iz Novog Sada preminuo je juče od posledica povreda zadobijenih u subotu u obračunu sa četvoricom pljačkaša zlatare.
Vladimir je nastradao na isti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << način kao njegov otac Nikola, koji je takođe u 31. godini poginuo na zadatku!
Inače, Vladimir Grandić je 24. maja trebalo da se oženi verenicom, koja je u šestom mesecu trudnoće!
Vladimir Grandić zadobio je teške povrede u subotu po podne u oružanom sukobu sa četvoricom pljačkaša zlatare u Zrenjaninu! Policajac je uspeo motociklom na autoputu Novi Sad - Beograd da zaustavi razbojnike koji su pucali na njega. Iako je bio teško ranjen, Vladimir se hrabro suprotstavio četvorici bandita!
- Metak ga je prvo pogodio u ruku kojom je pokušao da se zaštiti, a zatim je prošao kroz ruku i pogodio ga u desnu stranu grudi. Vladimir je prebačen u novosadski Klinički centar, u kojem je hitno operisan. Operacija je trajala pet i po sati, lekari su uradili sve što su mogli, ali je Vladimir podlegao povredama - kaže za Pres izvor blizak istrazi.
Vladimir je živeo u stanu na petom spratu zgrade u ulici Juga Bogdana 24 u Novom Sadu sa svojom trudnom verenicom, majkom Srbislavom (53) i bratom Milošem (26). Stric Miodrag Grandić kaže da je Vladimir trebalo da se oženi 24. maja s devojkom koja je u šestom mesecu trudnoće. Mladenci su planirali da posle venčanja žive odvojeno od roditelja.
- Otac mu je takođe bio saobraćajni policajac, koji je poginuo vozeći motor na Avalskom putu 21. avgusta 1986. godine u Beogradu. Nikola je takođe stradao na zadatku u 31. godini! Zbog sudbine koju je doživeo njegov otac Vladimir je odlučio da postane saobraćajni policajac. On je u velikoj meri pomagao majci da othrani mlađeg brata Miloša, koji sada radi kao vozač - priča stric Miodrag.
Rođaci i komšije kažu da je Vladimir bio miroljubiv i dobar. Pre osam meseci se doselio iz Beograda, gde je radio na Adi Ciganliji kao saobraćajni policajac.
Novosadska policija uhapsila je preksinoć Zorana R. (29) iz Valjeva zbog sumnje da je deo razbojničke grupe čiji je član Danijel Tomić (19) ubio policajca Vladimira Grandića.
- Zoran R. je ustupio svoj automobil „sitroen" Zoranu Jovanoviću (30) iz Valjeva, Danijelu Tomiću (19) iz Koceljeve, Nenadu Matiću (27) i Aleksandru Majmunoviću (24) iz Beograda da bi ga iskoristili za razbojništvo u Zrenjaninu. Inače, i on je odranije poznat policiji. Kao direktni izvršilac ubistva osumnjičen je Danijel Tomić, za koga je utvrđeno da je pucao u pod zlatare u Zrenjaninu i da je zatim ubio Grandića - kaže za Press izvor blizak istrazi.
Ronioci Žandarmerije pronašli su juče u močvari koja se nalazi na dva kilometra od pumpe „Minut" pištolj kalibra 7,65 milimetara kojim je ubijen Grandić. Danijel Tomić je juče pokazao policajcima mesto na kojem je bacio pištolj. Kako saznajemo, pripadnici ove grupe deo su kriminalne grupe koja je nedavno uhapšena u Valjevu, a koja je osumnjičena za ubistvo Željka Đedovića i koju policija dovodi u vezu sa još nekim ubistvima i teškim krivičnim delima. Istragu o njima vodiće Specijalno tužilaštvo.
Na strani Srbije su neke izuzetno uticajne države
Intervju s ministrom inostranih poslova Vukom Jeremićem obavili smo u njegovom kabinetu, u subotu u pet po podne. Ministar nam se prvo izvinio što nas je primio „u civilu", bez obavezne kravate, koju je, kaže, ipak morao da skine, posle čak osam sastanaka koje je pre toga imao, uprkos tome što je subota i u MSP-u neradni dan.
Ako se složimo da je jedna od definicija diplomatije „umešnost u odbrani interesa svoje zemlje i pridobijanju stranih vlada za politiku svoje vlade" - kako biste u tom pogledu ocenili učinak naše diplomatije s Vama na čelu?
Veoma mi je teško da samoga sebe ocenjujem, ali ako pođemo od naša tri spoljnopolitička prioriteta - odbrana ustavnog poretka, evropske integracije i što bolji odnosi u susedstvu - mislim da smo imali relativan uspeh na sva ta tri fronta. Kada je reč o Kosovu, smatram da je za nas u diplomatskom smislu situacija mnogo bolja nego što je bilo ko mogao da očekuje. Na polju evropskih integracija smo, imajući u vidu okolnosti, takođe učinili dosta, a u regionu, s obzirom na to da postoje ozbiljna otvorena pitanja s nekim od suseda, mislim da je nivo odnosa, pogotovo ekonomskih, ali i svakih drugih, ipak zadovoljavajući.
Mislim da je učinjeno dosta, verovatno je moglo i bolje, ali ostavio bih drugima da o svemu tome daju jednu objektivnu ocenu.
„Izmeštanje" pitanja legalnosti samoproglašenja nezavisnosti Kosova na teren Međunarodnog suda pravde bio je jedan od zapaženih spoljnopolitičkih uspeha Srbije. Šta se sada događa u tom procesu?
Govoreći o procesu za utvrđivanje legalnsoti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova pre Međunarodnim sudom pravde u Hagu, Jeremić je izjavio da taj sud do 17. aprila prima mišljenja zainteresovanih država. „Mi smo posvetili dosta diplomatske energije da što više zemalja koje misle slično kao i mi sudu i zvanično dostave to mišljenje. Uveren sam da će u ovom slučaju na strani Srbije biti neke izuzetno uticajne države sveta."
Srbija će svoje argumente Sudu uručiti sledeće nedelje, najavio je Vuk Jeremić u intervjuu za „Politiku". „Naš pravni slučaj je izuzetno dobro koncipiran, na više od 300 strana. U njegovoj pripremi učestvovali su neki od najeminentnijih svetskih pravnih stručnjaka."
Dedovina na dugom štapu
Nema te stranke koja u predizbornoj kampanji nije obećala građanima povraćaj nacionalizovane imovine. A kada prođu izbori, od vraćanja "otetog-prokletog", kako su isticali, ne ostane ni mrtvo slovo na papiru. Jer, čak nije ni usvojen zakon o restituciji, bez koga nema povratka otete imovine, ali ni pristupanja EU. Srbija je, inače, jedina zemlja u Evropi koja nije sprovela restituciju.
Na "ispravljanje istorijske nepravde" svaku novu vlast povremeno upozorava poneki protest ispred zgrade Vlade, kao onaj martovski, u organizaciji Mreže za restituciju. I opet je stiglo novo obećanje...
- Saopšteno nam je da će Vlada zakon o restituciji proslediti Skupštini do kraja juna - kaže za "Novosti" Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju. - Plaši nas što u međuvremenu planiraju da usvoje zakon o javnoj svojini i zakon o građevinskom zemljištu. Ta tri zakona moraju da idu zajedno, jer jedino u paketu rešavaju pitanje svojine.
Na primedbu zašto sad otvaraju pitanje povraćaja imovine kada državni budžet grca u gubicima, Antić odgovara:
- Zalažemo se za povraćaj imovine u naturi. To znači i budžetske prihode, jer će vlasnici kojima bude vraćena imovina državi plaćati porez. Inače, za povraćaj otete imovine podneto je oko 140.000 pojedinačnih prijava, što čini tek petinu imovine koja je oduzeta. A, od toga, čak 97 odsto čine građevinsko, poljoprivredno i šumsko zemljište.
Čekajući novi nacrt zakona, valja reći da je u poslednjih petnaest godina izrađeno nekoliko nacrta i predloga o povraćaju imovine oduzete posle Drugog svetskog rata.
Nijedna od tih verzija zakona nije prošla, jer vlast nije bila spremna da rešava pitanje restitucije. Jedan od tih nacrta sačinio je i Milan Parivodić, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, a sada advokat.
Objašnjavajući zašto ovog dokumenta nema, Parivodić kaže da je razlog što je deo naših političara i dalje "negde na pola puta između Evropske unije i Tita", kombinujući malo jedno, malo drugo, kako im u datom trenutku odgovara.
- A, jedna od glavnih, možda i najvažnijih prepreka za dovođenje investicija u Srbiju, pored političkih problema, jesu nerešeni svojinski odnosi. Moj predlog, koji je podržala EU, pronašao je častan kompromis između interesa starih vlasnika i njihove potrebe da postanu ravnopravni građani Srbije - kaže on.
Imajući u vidu aktuelnu ekonomsku krizu, Parivodić objašnjava da državni budžet ne bi bio doveden u pitanje jer je nacrt zakona zasnovan na povraćaju samih stvari, na tzv. naturalnoj restituciji, a tek onda bi, eventualno, bilo moguće obeštećenje i u novcu.
Ovaj bivši ministar je svestan da posle 60-70 godina, davnoprošlo vreme ne može da se vrati. Kaže da se restitucijom, kada do nje dođe, obavlja operativni zahvat u kome se država trudi da što većem broju građana bude dostupna kakva-takva pravda.
- Nekome će biti bolje, nekome lošije, zavisno od mogućnosti države i okolnosti konkretnog slučaja. Ne bi se trebalo zanositi da možemo da se vratimo u 1939. ili 1940. godinu. Ali, ono što možemo da uradimo jeste da povratimo dostojanstvo starim vlasnicima - zaključio je Parivodić.
Nadoknade teraju političare iz NIS
Naknada za članove Upravnog odbora u Naftnoj industriji Srbije neće biti povećane sa sadašnjih 36.000 dinara. Iako su spominjani iznosi od nekoliko do desetak hiljada evra, od toga se odustalo - saznaje „Blic" od predstavnika „Gasprom njefta", većinskog vlasnika NIS-a. Ovom odlukom biće iznenađeni predstavnici Srbije u UO, koji su verovatno očekivali bolje plate.
- Odlučeno je da se zasad ne menjaju plate članovima UO iako je tako bilo planirano. Jedan od razloga je i negativan odjek koji bi takav potez izazvao u situaciji ekonomske krize - saznajemo od ruskih menadžera. Dušan Petrović, Dušan Elezović, Biserka Jevtimijević-Drinjaković, svi iz DS-a, Danica Drašković (SPO) i Nikola Martinović (SPS) nisu želeli da komentarišu ovu informaciju.
Domaći predstavnici imali su sve razloge da očekuju dobru zaradu uz malo posla. Glavni razlog je praksa u firmama sa ruskim kapitalom. Tako je apanaža srpskih predstavnika u „Jugorosgasu", mešovitom rusko-srpskom preduzeću, desetak hiljada evra. Većina zaposlenih u ovoj firmi koja posluje u Srbiji i bavi se prodajom ruskog gasa našoj zemlji ima prilično dobre plate. Rusi moraju adekvatno da plate svoje stručnjake u „Jugorosgasu", pa i naši prolaze bolje, ali će za NIS morati da nađu neki drugi model.
Nepovećavanje plata u UO NIS-a mogao bi da bude još jedan od razloga da delgirani političari odluče da im je ova fotelja prevruća.
- Pritisak javnosti na njih je od početka ogroman. Počelo je sa ispitivanjem njihove stručnosti da obavljaju ovu funkciju, zatim se nadovezao problem oko završnog računa, a ko zna šta će biti sledeće. Telefoni im stalno zvone, novinari im postavljaju razna pitanja, a još je i plata mala. Moguće je da će ovo ubrzati njihovu zamenu u UO NIS-a kako je u startu i bilo dogovoreno. Naime, namera je bila da se u ovo telo postave političari visokog ranga kako bi se celoj priči dala veća važnost, a posle bi ih zamenili stručnjaci koji bi znali kako da štite interese Srbije u ovoj vrednoj kompaniji - kaže jedan od sagovornika iz Vlade Srbije.
