Izvor: S media, 03.Okt.2009, 02:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstavljen četvrti tom Srpskog biografskog rečnika
Srpski biografski rečnik (SBR) je jedan od najvećih i najznačajnijih poduhvata u istoriji kulture srpskog naroda, ocenjeno je u Novom Sadu na predstavljanju četvrtog toma tog kapitalnog nacionalnog projekta u izdanju Matice srpske.
To vredno delo, zamišljeno kao višetomna "personalna enciklopedija" Srba, ali i pripadnika drugih nacija koji su ostavili značajan trag u istoriji srpskog naroda, činiće neophodnu celinu sa Srpskom enciklopedijom, čije bi objavljivanje uskoro >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << trebalo da počne, istakla je prof. dr Mira Radojević, na promociji u galeriji Matice srpske.
Objavljivanje SBR započelo je pre pet godina, u vreme kada se počelo "ozbiljno govoriti o krizi kolektivnog sećanja, o nemanju strukture kolektivnog pamćenja, o jednoj ozbiljnoj i izuzetno teškoj krizi nacionalne i političke misli", istakla je Radojevićeva.
Pojava prvog toma i nastavak izlaženja tog dela svedoči da naše kolektivno sećanje ipak nije u takvoj krizi i da su današnji istoričari, okupljeni oko urednika SBR akademika Čedomira Popova, "u stanju da spasu od zaborava ono što predstavlja viševekovnu srpsku istoriju", rekla je profesorka Radojević.
Prof. dr Miro Lompar je upozorio da se četvrti tom SBR pojavio u našoj kulturi "u kojoj u ovom trenutku ne postoji nikakva svest o jeziku koji govorimo" i dodao da se niko ne usudjuje da postavi pitanje tog jezika i onoga što se s njim čini.
Naglašavajući da je odnos izmedju ličnosti i istorije jedno od najvažnijih pitanja koja pokreću istorijsko saznanje, Lompar je napomenuo da ova knjiga na enciklopedijski i naučno utemeljen način omogućava da to pitanje postavimo.
Predsednik Matice srpske, akademik Popov, podsetio je na vreme kada je u našoj istoriografiji pažnja bila posvećivana strukturama i procesima a ličnosti i dogadjaji su gurani na margine, ističući da su tvorci ideje o pokretanju SBR bili i ostali u ubedjenju da "istorije bez ljudi i dogadjaja nema".
"I sada smo opet u neku ruku demodirani, jer smo previše nacionalni i okrenuti ličnostima i stvaraocima srpske istorije", rekao je Popov i opovrgavajući takve kritičare naglasio da SBR ne piše samo o Srbima nego o nekoliko hiljada pripadnika drugih nacija koji su ostavili značajan trag u našoj istoriji.
"Time smo hteli da pokažemo da je srpski narod bio i ostao, čak i u vremenima najvećih kriza kada nije imao državu, svestan sebe, znao gde ide i čemu teži", istakao je Popov i dodao da, radeći na ovom obimnom delu, "žurimo da što više otmemo od vremena i od nepovoljnih uslova koji ne idu na korist srpskog naroda i njegove kulture i nauke".
Rad na SBR se nastavlja nesmanjenim entuzijazmom više stotina saradnika na tom delu, napomenuo je Popov izrazivši nadu da će to kapitalno delo, uprkos svim nedaćama, biti završeno.
Govoreći o značaju SBR, generalni sekretar Matice srpske prof. dr Dušan Nikolić je istakao da onoliko koliko pamtimo toliko ćemo i trajati i dodao da "porodice pamte svoje pretke, a narodi ljude koji su obeležili njihovu istoriju".
Najnoviji tom SBR obuhvata ličnosti čija prezimena počinju slovima I, J i Ka, a na 922 stranice izuzetno opremljene knjige, osim tekstova formulisanih dosledno sprovodjenim metodološkim principima, ima i 566 fotografija.
Do sada je u četiri toma SBR objavljeno ukupno 7.346 biografija Srba i pripadnika drugih nacija, koji su ostavili značajan trag (pre svega stvaralački ali i rušilački) u istoriji srpskog naroda od utemeljenja srpske državnosti u osmom veku do kraja Drugog svetskog rata.
