Izvor: Blic, 03.Feb.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predrasude koče spasavanje života
NOVI SAD - Čuo sam da je u bolnici otvorena agencija u kojoj otkupljuju i prodaju bubrege pa skupljam novac za bubreg za bolesnog rođaka - rekao je nedavno mladić začuđenim Novosađanima kojima je prišao da traži dobrotvorni prilog. Ovo je samo jedan od drastičnih primera koji pokazuje da su Novosađani slabo informisani o donaciji organa, ali podaci iz Kliničkog centra Vojvodine, koji je letos pokrenuo kampanju o doniranju organa, potvrđuju da se sve više Novosađana odlučuje na ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << humani gest.
Od početka akcije „Šansa za drugi život" Donorske mreže Vojvodine, u junu prošle godine, više od hiljadu građana obratilo Kliničkom centru Vojvodine sa željom da donira organe, a ovaj broj se svake nedelje uvećava, kažu u KCV. U Kliničkom centru Vojvodine prošle godine obavljeno je 13 transplantacija bubrega i dve transplantacije jetre.
Ipak, broj registrovanih donora značajno je niži od realnih potreba, s obzirom na to da samo u Vojvodini na zdrav bubreg čeka 150 ljudi, dok je nova jetra neophodna za deset pacijenata. Predrasude oko doniranja organa su i dalje rasprostranjene i to upravo zbog činjenice da su građani slabo informisani i uopšte upoznati sa principom doniranja. Pojedinci zovu bolnicu i otvoreno pitaju koliko će im platiti ako daju bubreg.
- Kada im objasnimo da je to što nude krivično delo, spuste slušalicu - kažu u Kliničkom centru, gde se nedeljno javi više od trideset građana voljnih da doniraju organe.
Druga učestala predrasuda Novosađana vezana je za utvrđivanje smrti donora, odnosno pitanje „kako lekari utvrđuju da li je neko baš mrtav".
- Znam da se smrt ne utvrđuje odokativnom metodom i svestan sam šta je moždana smrt. Ipak, uvek ostaje ta ljudska nada da se i smrt ponekad može prevariti - kaže Dragan Aleksić koga ta dilema nije sprečila da postane donator.
Odluku je doneo kada je video rezultate statistike koja je pokazala da su šanse da vam zatreba organ 20 puta veće od onih da budete davalac. Prema nepisanom pravilu, rođaci i prijatelji ljudi kojima je presađen organ najlakše se odlučuju da i sami postanu davaoci.
- Ja uživam u novom životu, koji ne bih imala da nije bilo humanih ljudi koji su odlučili da doniraju svoje organe - kaže Radinka Radić iz Vrbasa.
Njoj je pre osam meseci u Kliničkom centru u Novom Sadu presađena jetra zahvaljujući kojoj danas može da uživa sa svojom porodicom i unucima.
Svi koji žele da postanu donori organa ili da se informišu o tome, mogu da pozovu Donorski centar Vojvodine na 520-141.
Vrhunski stručnjaci
- Članovi timova za transplantaciju Kliničkog centra vrhunski su obučeni u Japanu i SAD i opremljeni su najnovijom opremom za takve poduhvate. Spremni su za nove poduhvate, ali sve zavisi isključivo od donatora - istakao je prof. dr Zoran Milošević, šef Transplantacionog tima KCV i pomoćnik direktora za hirurgiju.
On napominje da nesreća nikad ne bira i da se ne zna da li će nekom od nas trebati ovakav vid pomoći.
Humani gest traje nekoliko minuta
Procedura zaveštanja organa traje svega nekoliko minuta. Može se obaviti lično ili javiti telefonom.
- Donorima van Novog Sada se pošalje jedan formular i jedna kartica. Formular bi trebalo da vrate popunjen - objašnjava dr Jelica Alargić, koordinatorka Donorskog informativnog centra.
Da li biste donirali organe i zašto?
Siniša Civrić
Ne bih jer mi je pomisao na to nekako odbojna, a mislim da bi mi bio i pritisak da razmišljam o tome.
Miroslava Kozomora
Donirala bih organe jer postoji šansa da nekom spasem život. Ne postoji razlog da se to ne uradi.
Borislava Mickov
Za to ne bih imala snage jer ne mogu da zamislim kako mi vade organe. Ne bih mogla da se pomirim s tim.
Željko Stanetić
Svakako bih donirao organe zato što mi biti potrebni kada umrem. Ovako bih nekome mogao da produžim život.
Ivana Grgurić
Nakon smrti meni organi neće biti potrebni, dok za nekog oni znače nastavak života. Od prošle godine imam donorsku karticu.
Melita Ornai
Čak i samo razmišljanje o donaciji podrazumeva razmišljanje o sopstvenoj smrti, koje se, iskreno rečeno, jako plašim.
