Izvor: Radio 021, 27.Maj.2015, 08:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predrag Ejdus: Ovo je vreme depresije i beznađa
Najveći pozorišni festival u zemlji, Sterijino pozorje, koji je počeo u ponedeljak u Srpskom narodnom pozorištu, otvoren je besedom glumca Predraga Ejdusa i izvođenjem predstave Centra za kulturu Tivat "Providenca" u režiji Egona Savina.
Beseda Predraga Ejdusa na otvaranju 60. Sterijinog pozorja
"U korpusu činilaca koji stvaraju teatar, postoje raznorodni elementi koji tu misiju ponekad čine nemogućom, iz jednostavnog razloga što su nastajanje i trajanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << pozorišta vrlo često plod nepredvidljivih političkih, ideoloških, kulturoloških, estetskih i drugih ograničenja. Ali, i pored toga, ono opstaje hiljadama godina kao večna vatra. Dokle god plamičak tinja, pozorište postoji i živi. Pozorišni čin je neka vrsta zavere. U njemu učestvuju umetnici koji, uprkos svemu, od krhkih ideja, nadahnuća i emocija stavaraju nešto što bi trebalo da ushiti, da zamisli, uzbudi pa, ako hoćete, i da ogorči onog koji je u sali. Gledalac, usamljen tokom predstave, postaje jedinka koja se razlikuje od mase koja je ušla u teatar. Javna usamljenost glumca i gledaoca stvara tu magičnu iluziju pozorišnog čina.
Danas, u eri tiranije digitalnih medija, naša umetnost izgleda pomalo anahrona i prevaziđena. U vremenu kada je sve pojednostavljeno i banalizovano, pozorište polako postaje umetnost bivšeg vremena, a slično je i sa literaturom na koju se oslanja. No, bilo je već takvih trenutaka u istoriji teatra ali ta umetnost je, uprkos krizama, doživljavala renesansu uvodeći nove estetike, teme, tehnologije, uvek sa ciljem da tog usamljenog gledaoca zamisli, opusti, iznenadi i da u njemu izazove katarzu koju on može da doživi samo tokom pozorišnog čina. Magija tog čina, kao živi fluid koji glumac emanira prema publici i povratna energija koju gledalac šalje izvođačima, jeste ono večno u toj najefemernijoj umetnosti.
Taj trenutak istine, prepoznavanja, poistovećenja duboko se urezuje u sećanje i gledaoca i glumca. Živimo u vremenu ekonomske depresije koja je dovela do svekolikih posrnuća
morala, empatije, ogromne usamljenosti, beznađa i dezorijentacije ljudi. Mnoge oblasti ekonomskog, društvenog i kulturnog života su u krizi. Državne institucije kulture tavore u pogubljenim kriterijumima vrednosti. Političke elite u takozvanim tranzicionim vremenima kulturu, pa i pozorište, polako ali sigurno osiromašuju, onemogućavaju njegovu transformaciju i negativnom selekcijom rukovodećih kadrova srozavaju njegove umetničke vizije. Pozorišta su postala socijalne ustanove, a umetnici doslovno ekonomski ugrožena kategorija stanovništva.
U atmosferi obesmišljene kulturne politike, Sterijino pozorje, kao jedna od najznačajnijih i najrelevantnijih pozorišnih institucija, opstaje i dokazuje da kod nas ipak postoje talentovani i obrazovani stvaraoci. U prilog činjenici da se pozorišna tradicija kod nas ukorenila govori i to što ovaj festival traje 60 godina i promoviše Sterijino pozorje kao instituciju od izuzetnog kulturnog i društvenog značaja. Svi mi koji mu godinama prisustvujemo, osećamo neku čudnu groznicu iščekujući da počnu najuzbudljivije i najbolje predstave. Svima koji stvaraju ovaj festival, izvođačima, gostima i publici, želim uspešno 60. Sterijino pozorje. Otvaram ovu manifestaciju sa osećanjem velikog pijeteta".
Tokom narednih nedelju dana publika će imati prilike da vidi devet predstava u selekciji nacionalne drame i pozorišta, koje će se boriti za nagrade. Dobar deo programa posvećen je Jovanu Steriji Popoviću i Branislavu Nušiću, a drame po izboru selektora Marine Milojević Mađarev oslikavaju stanje srpskog teatra u vreme ekonomske krize.
Gost festivala biće glumica i spisateljica Mira Furlan, koju će novosadska publika imati večeras prilike da vidi u drami "Dok nas smrt ne razdvoji" u režiji Predraga Mikija Manojlovića. Jedan od favorita za nagradu je Kokan Mladenović s dramom "Doktor Nušić" i beogradski Atelje 212 sa komadom "Kazimir i Karolina".
