Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Okt.2010, 18:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praznik Svete Petke zaštitnice žena, bolesnih i siromašnih
NOVI SAD -
Srpska pravoslavna crkva danas praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesne i siromašne.
"Danas proslavljamo Svetu prepodobnu mati Paraskevu, svetiteljku iz roda našega, koja je čitav život posvetila Bogu i besmrtnom životu", rekao je patrijarh Irinej u besedi nakon liturgije u Crkvi Ružica na Kalemegdanu i dodao da je Sveta Petka od ranoga detinjstva živela "po Hristu i u Hristu".
On >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je istakao da je "Gospod hteo da ona svojim životom bude primer za mnoge" i poručio vernicima da "svi hramovi koji se podižu treba da pomognu građanima da u srcima i dušama podignu hramove bogu živome".
Patrijarh je ukazao da je telo Svete Petke i danas izvor blagorodi božije.
"Iako nije telom, ona je duhom ovde i zato mnogi dolaze u ovaj sveti hram koji je vladika Nikolaj nazvao suzarnikom srpskog naroda i Beograda", rekao je patrijarh i dodao da "Gospod preko Svete Petke i danas pokazuje svoju ljubav i milost".
On je istakao da će vernici najbolje proslaviti "sveti dan" okupljanjem u hramovima, ali pre svega podražavanjem Svete Petke u njenim vrlinama, pobožnosti i veri.
Poštuje se u celom pravoslavnom svetu
Sveta Petka, kao jedna od najvećih misionarki hrišćanske vere, poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima koje počivaju u Jašiji, u Rumuniji, dolaze i pripadnici drugih religija, verujući u njenu isceliteljsku moć.
Posebno joj se obraćaju žene svih vera i nacija smatrajući je svojom zaštitnicom.
Kult svetiteljke je u Srbiji dobio na snazi krajem 14. veka, posle Kosovske bitke i u vreme početka turske vladavine kada su mnogi umni i duhovni ljudi našli utočište u srpskoj zemlji.
Prve zapise o svetoj Petki ostavio je Grigorije Camblak, među kojima je i opis prenosa mošti svete Petke iz Vidina u Srbiju i do Beograda (1403. godine), i to zaslugom monahinje Jefimije i kneginje Milice, koje su dozvolu izmolile od sultana Bajazita.
Veruje se da su mošti Svete Petke od vremena despota Stefana Lazarevića 100 godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavni i katolici, pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije.
U eparhijama SPC oko 250 crkava je posvećeno Svetoj Petki, a u Beogradu je najposećenija kapela na Kalemegdanu.
Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.
Prema narodnom predanju, kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su i porušene u vreme turske vladavine.
Današnja kapela i crkva, mesto hodočašća, gde se svake godine na Petkovicu okupljaju mnogobrojni vernici, izgrađena je 1937. godine po projektu arhitekte Momira Korunovića.
U novosagrađenoj krstionici uz kapelu Svete Petke obavljaju se krštenja vernika uz poštovanje izvornog hrišćanskog rituala - pogružavanjem.
Praznik prepodobne Paraskeve SPC pravoslavni vernici slave svake godine 27. oktobra (14. oktobra prema julijanskom i bogoslužbenom kalendaru SPC).
Mnoge godine provela u postu i molitvi
Sveta Petka je živela krajem 10. i početkom 11. veka pre podele hrišćanstva.
Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije, u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.
Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu.
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.
Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.
Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.
Na ikoni se Sveta mati Paraskeva predstavlja u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
