Izvor: Politika, 09.Jun.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravda je jedino rešenje
U Iraku ne znamo gde su tela milion ljudi koji su stradali, mnoga tela su otkrivena u masovnim grobnicama, ali bez ličnih dokumenata, pa je za identifikaciju potrebna DNK analiza ostataka
Novi Sad – U programu novosadskog filmskog festivala čije su projekcije svake večeri ispunjene do poslednjeg mesta (u Dunavskom parku se stoji i sedi na travi), publika se podsetila dosadašnjeg rada iračkog reditelja Mohameda Al-Darađija. U selekciji „Pod reflektorom: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Mohamed Al-Darađi”, festival je ukazao na njegova dela „San” i „Rat, ljubav, bog i ludilo”, koje je ovaj tridesetdvogodišnji autor snimio po napuštanju studija filma u Londonu, kada se vratio u Irak i uživo snimao rat, a njegov poslednji film „Sin Vavilona” takmiči se u programu „Egzit point” za Gran pri festivala. U potresnoj priči o putovanju Kurda Ahmeda (12) i njegove babe u potrazi za telom oca, odnosno sina koji je stradao u Iraku, Al-Darađi progovara o tragediji u kojoj je tokom proteklih 40 godina stradalo milion ljudi, i o otkrivanju 300 masovnih grobnica sa njihovim ostacima.
Film promovišete po svetu uz apel gledaocima da potpišu peticiju namenjenu Ujedinjenim nacijama, Evropskoj uniji i Arapskoj ligi u cilju identifikacije nastradalih u Iraku?
Reč je o važnoj misiji za moj narod, kampanji o nestalima u Iraku, jer smatram da film nadilazi umetnost, treba da bude angažovan i da utiče na otrežnjenje društva. Mi u Iraku ne znamo gde su tela milion ljudi koji su stradali, mnoga tela su otkrivena u masovnim grobnicama, ali bez ličnih dokumenata, pa je za identifikaciju potrebna DNK analiza ostataka. Pošto Irak nema sredstava, ni tehničku podršku, utičem na javnost da nas podrži kako bi porodice pronašle svoje stradale.
Jedan od junaka Vašeg filma kaže: „Sadam Husein je životinja, a Amerikanci su prokletnici”. Kakav je Vaš stav?
Sadam je bio diktator, a Amerikanci su okupatori. Kada okupirate jednu zemlju, vi je uništite. Amerikanci nisu došli u Irak da pomognu mom narodu, već su došli zbog širenja svog uticaja, ekonomskih apetita, izgradnje infrastrukture za koju tendere dobijaju američke kompanije, i, najvažnije, zbog nafte.
Radnja Vašeg filma smeštena je u vreme neposredno posle pada Sadamovog režima. Kako se sećate tog vremena?
Bilo je to vreme haosa, tela nastradalih bila su svuda na ulicama, nije bilo hrane, vode, struje. Sadam je sklonjen, došli su vojnici Zapada, narod je bio u strahu i nije izlazio iz kuća. Bio sam u šoku, u nekoj vrsti košmara.
A u kakvim uslovima sada živite u Iraku?
Od pada Sadama do danas malo toga se suštinski promenilo. Jedan diktator je zamenjen organizovanim sistemom diktatora. Vremenom, život je počeo da se normalizuje, a sada se suočavamo sa korupcijom i osvetama za žrtve svih ratova.
Zato filmom šaljete univerzalnu poruku da osveta nikome nije donela dobro?
Za vreme rata mislimo samo o osveti, ali ona nikome ne pomaže. Osveta nije rešenje, pravda je jedino rešenje. Pravda mora da postoji i za žrtve i za zločince. Ta poruka se može primeniti i na prostor Jugoslavije. Suđenja koja se trenutno dešavaju u Hagu mogu da pomognu ponovnom zbližavanju balkanskih naroda, jer je suživot najvažniji za budućnost. U Iraku nismo imali poštena suđenja, to su više bile puke osvete. Zato, iako osećaju bes prema zločincima, junaci mog filma nisu za osvetu Sadamu, već za fer suđenje koje, ipak, nije imao.
-----------------------------------------------
Ne krijem uticaj Roselinija
U Vašim filmovima primetan je uticaj italijanskog neorealizma?
Ne krijem to, čak ističem da na mene najviše utiče Roberto Roselini. Do sada sam u filmovima govorio o ratu na osnovu snimanja realnog, stvarnog života i posledica koje je rat ostavio na običnog čoveka. Moji junaci su stvarne osobe, nisam izmišljao njihove sudbine. Između stvarnosti i igranog filma postoji samo tanka linija koja ih razgraničava, a u Iraku se to najviše potvrđuje. Tu liniju volim i njoj težim.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 10.06.2010.]
