Izvor: Blic, 09.Jan.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozajmljuju od roditelja da vrate dugove
NOVI SAD - Da nemaju roditelje ili honorarne poslove za koje se grabe čitave jeseni, Novosađani teško da bi bez ozbiljnijih novčanih nevolja pregurali januar, „najduži mesec u godini". Prosečna decembarska plata u Novom Sadu od 37.000 dinara, u većini porodica, naročito mlađih, „istopila se" još pre 1. januara na troškove oko praznika.
Potrošačka groznica izazvana reklamama koje ih obasipaju još od sredine novembra, Novosađane poslednjih nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godina osvaja do te mere da se čitave plate troše za samo nekoliko dana. Ni upozorenja na ekonomsku krizu ne menjaju naviku da za praznične trpeze potroše i po 200 evra i tek nešto manje za poklone. Nezvanični podaci govore da je krajem 2008. godine, u novosadskim tržnim centrima dnevni pazar dosezao i po par stotina miliona dinara. Brojna sniženja i rasprodaje ili akcije koje obećavaju nagrade, najveći su mamac. Upravo mladi Novosađani će pred praznike pre izgubiti finansijski kompas, dok će stariji, poučeni iskustvom, stvarati rezerve za dugi januar.
- Svake godine je ista situacija: znam da ću u poslednjih 10 dana decembra potrošiti koliko za ceo mesec. Svake godine sebi ponavljam da to nije racionalno, ali me ponese raspoloženje, pa suprug i ja kažemo sebi: ako ni sada ne možemo da uživamo, kada ćemo? Odjednom nam postane dostupno ono što smo zagledali cele godine: plazma televizor upola cene, kaputi za samo 2.000 dinara, kompjuterima padne cena... I sve moje prijatelje podjednako uhvati potrošačka groznica - priča Melanija Hancko(35), ekonomistkinja, uz procenu da je za doček potrošila oko 450 evra.
Ona, kao i većina Novosađana, računaju na 13. platu i pomoć roditelja. Redovna plata se potroši još u pretprazničnoj groznici, a od 13. bi trebalo da se preživi mesec. Međutim, ove godine, višak u preduzećima često nije isplaćivan ili je bio znatno manji. Tada na scenu stupaju roditelji, a spas su bile i kreditne kartice i dozvoljeni minusi u koje se, po podacima banaka, i pored bojazni od ekonomske krize, naveliko ulazilo i ovog decembra.
- Unapred sam se zadužio na ime 13. plate i pred kraj decembra sam se našao u velikom problemu. Moj dug je iznosio 350 evra - tačno toliko potrošio sam na kupovinu poklona, uplatu proslave za sebe i suprugu i bejbisiterku. Da mi nema roditelja koji su spremno uskočili, pa sam vratio dugove, ne znam šta bih. Jer, trebaće mi bar četiri meseca da uštedim taj novac i vratim im dug - priča vozač Milan Protić(29).
Nešto stariji, ili samo iskusniji, Novosađani, ipak su postupali racionalnije. Već s jeseni, odmah posle troškova za školu i ogrev, počeo je da se pravi „novogodišnji štek". Neki su za decembar i januar nalazili i honorarne poslove.
- Radim u marketinškoj kompaniji i već godinama u novembru uzimam po nekoliko honorarnih poslova, jer znam da ću trošiti za Novu godinu, a tada svi troše na reklamu, pa mi se otvori prilika da dodatno zaradim. Često se šalim sa bratom da smo kao cvrčak i mrav, celog novembra me opominje da suviše radim, da ću pasti sa nogu, a u januaru dođe po zajam - kaže Marija N. (39).
Potrošačka groznica uprkos krizi
Sociolog Bojan Panaotović napominje da nas je sa jedne strane uhvatila, preko marketinga, groznica razvijenih potrošačkih društava, a sa druge strane da nas na prekomerni trošak tera i podsvesni psihološki mehanizam koji kaže: „hajde sebi da priuštim bar nešto".
- Preuzet je obrazac potrošačkih društava, gde je osnovni cilj potrošiti, uživati, pa ponovo trošiti. Iako je velika finansijska kriza, prodavani su televizori, pa i skupi džipovi, pokazuju istraživanja. Svako od nas strahuje od sutrašnjice, pa kada nas uhvati ta vrsta kolektivnog pijanstva, svi rešimo da sebi damo oduška. Za nekoga je to jelka sa busenom ili TV, za nekoga džip. A kada se otreznimo, čekaju nas pozajmice - kaže Panaotović.
Anketa: Kako uspevate da pokrijete troškove života?
Marina Stanojević
U januaru uglavnom dosta radim, pa se tako nekako izvučem iz finansijske krize u koju uvek na kraju godine upadnem.
Branka Milaković
Da mi nije pomoći roditelja, posle velikih izdataka zbog praznika teško bih preživela. Ovako ipak nekako preguram taj januar.
Aleksanda Bokun
Gotovo celu jesen radim prekovremeno kako bih uštedela za januar, koji mi je zbog prazničnih troškova dug kao godina.
Boris Mihajlov
Iz dosadašnjeg iskustva, u januaru uvek ostanem bez para, pa mi roditelji „utrče" i tako se nekako preživi.
Ilija Vujučić
Pošto zaradu potrošim na doček Nove godine, gotovo čitavog januara nigde ne idem i bukvalno kući prespavam.
Jelena Jandrić
Januar mi je jedan od najdužih meseca u godini. Da mi nema roditelja, ne znam kako bih se izvukla, oni mi dosta pomažu.
Joca Červenjak
Januar uglavnom provedem radno. Po ceo dan sam na poslu da bih uspeo da vratim novac potrošen u prethodnom mesecu.
Saša Jagodin
Meni januar ne predstavlja mesec bez para. Nekako se uvek snađem i on protekne normalno u finansijskom smislu.
