Izvor: Politika, 10.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potrošači: Beograd je najskuplji grad
Tvrdnja da je Beograd najjeftiniji grad u okruženju vređa zdrav razum i dostojanstvo potrošača – kaže za „Politiku” Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije
Novi Sad – Tvrdnje iz Saveza ekonomista Srbije da je Beograd najjeftiniji grad u okruženju bile bi smešne da nisu tužne i izazivaju nevericu – izjavio je juče za ,,Politiku” Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) i predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine.
– U prvi mah, kada smo videli rezultate tog takozvanog istraživanja, pomislili smo da je to rađeno u nekoj drugoj državi, ne u Srbiji. Ne znamo ko je to naručio, a danas je moguće i svaki rezultat nekog istraživanja naručiti, ali to nas i ne interesuje. Dovoljno je indikativan podatak da je presek cena rađen 24. januara kada je zvanični kurs domaće valute u odnosu na evro bio oko 95 dinara. Da se ispitivanje tržišta radilo nekoliko dana ranije ili danas, pokazalo bi se da je Beograd najskuplji grad u okruženju što je, inače, prava istina. Verujte, prema pozivima građana našoj organizaciji, javnost je to „otkriće” doživela kao vređanje zdravog razuma i dostojanstva potrošača u Srbiji – tvrdi Papović.
On kaže da potrošači ne veruju ekonomistima i ne isključuje mogućnost da je sve to odrađeno da bi se dao vetar u leđa nekim špekulantima da povise cene. Jer, zaboga, eto, Beograd ima najjeftinije tržište, a kada je to tako u glavnom gradu, u mestima u unutrašnjosti je maltene skoro sve na rasprodaji.
– Nelogičnim dešavanjima na tržištu najviše su, naravno, pogođeni potrošači, ali su i proizvođači donekle zbunjeni i bojim se da će i oni, da bi se uklopiti u čudno utrkivanje ko će više „odrati” narod, opet nerealno povećati cene, tek da bi bili u trendu. Prisetimo se perioda kada je evro vredeo 80 dinara i žestoko visokih, ali, naravno, nerealnih cena. Mi smatramo da su cene manje-više realne tek sada kada evro vredi 92-93 dinara. Međutim, posle proteklih mesec dana, iako su cene uglavnom mirovale, ne treba isključiti njihovu eskalaciju. Proizvođači za to nemaju realnu ekonomsku opravdanost, bar većina njih, ali se već mogu čuti komentari u stilu da cene moraju pratiti evro, jer je nelogično da roba zadrži stare cene, ako je evro toliko „skočio”. Dakle, jedna nelogičnost pravda se drugom i tako unedogled – upozorava Papović.
Naš sagovornik posebno skreće pažnju da se do protivpravne dobiti često dolazi i na zaobilazan način, o čemu su upozoreni inspekcijski organi, naročito sanitarna i poljoprivredna inspekcija.
– Reč je o roku trajanja proizvoda u rafovima. To je stari trgovački trik. Umesto viših cena, falsifikuje se rok upotrebe proizvoda i tako namiruju neki računi. Ne samo da se na to žale potrošači, već je to utvrđena činjenica na konkretnim primerima. Posebno treba voditi računa o mesu i mesnim prerađevinama. Oni pošteniji trgovci snalaze se drugačije: robi čiji rok ističe smanjuju cenu – kaže Papović.
U Nacionalnoj asocijaciji potrošača, posebno su ogorčeni ponašanjem pekara.
– Kada su enormno povećavane cene hleba, govorili su da je cena pšenice otišla u nebo, uz još neke troškove. Sada je cena pšenice skoro tri puta niža, ali se niko nije odlučio da bar malo smanji cenu hleba. Ali, kada smo od pekara kao asocijacija potrošača i zvanično zatražili snižavanje cena, suština odgovora je bila da se hleb ne pravi samo od brašna! Pekarstvo je, uz kladionice, postalo unosan, a najmanje kontrolisani biznis. U Srbiji ima više od osam hiljada registrovanih pekara. U svakom, pogotovo većem mestu može se naći klasičan primer narodne izreke – dajte narodu hleba i igara, odnosno u svakoj drugoj ulici imate pekaru i kladionicu. Poseban problem jeste što se pekarstvom bave i veoma nestručni ljudi, a u pekare su pretvoreni podrumi i garaže. Sve to plaćaju potrošači višestruko – upozorava naš sagovornik i pita nadležne:
– Zašto država ne puni budžet naplaćivanjem kazni od nesavesnih proizvođača i trgovaca, a u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača. Budžet bi se ovajdio samo od kazni zbog isteka roka trajanja robe i neadekvatnog skladištenja!
Slavoljub Živković
--------------------------------------------------------------------------------------------
Bogosavljević: Poziv za povećanje maloprodajnih cena
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda, ističe da je ovo istraživanje, po tvrdnji autora, imalo za cilj da privuče strane trgovce, ali je istovremeno bio i poziv da se povećaju maloprodajne cene u radnjama.
– Posle svih poskupljenja i načina na koji se formiraju cene u Srbiji, takav poziv je apsurdan. Nesporno je da su izražene cene tačne, metodologija je takođe korektna, ali se dobija prilično ulepšana slika stanja u Beogradu. Zapostavljen je uticaj promene kursa dinara na cene. Plate nisu srazmerno rasle sa porastom evra, što znači da su realna primanja potrošača u evrima niža – objašnjava Bogosavljević, dodajući da su ovakvim istraživanjem potrošači u najmanju ruku zbunjeni.
– Telefon udruženja ne prestaje da zvoni posle objavljivanja ovih informacija. Ljudi navode konkretne primere, putovali su i znaju kakve su cene u inostranstvu. Mnogo je prigovora sugrađana na ovo istraživanje – kaže sagovornik „Politike”.
I. A.
[objavljeno: 11/02/2009]
