Izvor: Blic, 18.Feb.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslodavci samovoljno ukidaju godišnji odmor
NOVI SAD - Praksu poslodavaca da potpuno ukine godišnji odmor trpi svaki osmi zaposleni Novosađanin, isto toliko njih može da iskoristi to pravo ali da ne bude plaćen, a za 60 odsto je uzimanje slobodnih dana luksuz koji potpuno zavisi od volje šefova, pokazalo je istraživanje „Infostuda". Zapanjujuće podatke potvrđuju i u gradskim sindikatima, navodeći da je gotovo nemoguće naći zaposlenog, najpre u sektorima trgovine, turizma i ugostiteljstva, koji koristi zakonski određen >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pun godišnji odmor.
U trgovinama, pekarama i kafićima godišnji odmor najčešće nije dozvoljen ili traje do nedelju dana, a u marketima se najčešće ne plaća, navode u sindikatima. U turističkim agencijama, da bi se destimulisali radnici da u sezoni uzimaju slobodne dane, odsustvo se najčešće plaća tek trećinom zarade. Na građevini i u poljoprivredi, uzimanje godišnjeg strogo je zabranjeno od marta od novembra. U kafanama, restoranima i hotelima, zabranjeni su čak i slobodni dani tokom „Egzita", Poljoprivrednog sajma ili Sterijinog pozorja.
- Ovakva uskraćivanja prava radnika događaju se uglavnom u manjim preduzećima. Trgovina, ugostiteljstvo i turizam su oblasti gde su zloupotrebe najčešće, mada ih ima i u sezonskim poslovima - kaže Drago Đokić, predsednik gradskog Samostalnog sindikata.
Pa, ipak, napominje i on, to ne znači da takvih primera nema i u drugim oblastima. Velike kompanije u stanju su da obećaju 50 odsto veću dnevnicu za svaki dan godišnjeg koji se ne iskoristi, ili da zamrznu godišnji odmor radnicima do perioda u kome mu on i nije preko potreban: za februar, mart, oktobar ili novembar, ne bi li ga destimulisali. Ponekad, godišnji se upotrebljava i umesto plaćenog odsustva, u vreme kada to poslodavcu odgovara: van sezone, u vreme obnove preduzeća, postavljanja novog pogona. Neki poslodavci, u zamenu za dobru platu, u stanju su da inženjerima, informatičarima ili menadžerima, kažu novosadski hedhanteri, strogo ograniče uslove pod kojim mogu da idu na godišnji odmor, što se rešava posebnim ugovorima.
U inspekciji napominju da se njima zaposleni ipak daleko ređe obraćaju sa ovim problemom.
- Događa se da poslodavci u radne dane uračunaju i subotu ili nedelju, pa tako skrate godišnji ili da dopuste radniku korišćenje godišnjeg iz nekoliko delova, umesto iz dva puta kako zakon dozvoljava. Tada možemo da reagujemo, jer je zakon tu striktan. Ipak, što se tiče vremena u kome će biti određen godišnji, poslodavcu je ostavljena puna sloboda - kaže načelnica inspekcije na radu Ljiljana Stojšić, pozivajući oštećene radnike da potraže pomoć.
Pokrenula spor protiv firme
- Dve godine nisam ni znala da imam pravo na godišnji od 22 dana! Najpre sam tri godine radila po ugovorima na određeno, gde uopšte nije bilo klauzule o slobodnim danima, a kada sam napokon dobila stalno zaposlenje, samo sam čula da na godišnji ne mogu u prvih šest meseci. Kada sam i to dočekala, otišla sam kod šefa i pitala na koliko dana imam pravo. Rekao je na 10 i dve godine je to za mene bilo pravilo. Videla sam da druge kolege koriste duže godišnje, tražila objašnjenja, ali sam samo čula da je to zato što imaju više staža. U ugovoru je jedina odrednica bila „u skladu sa zakonom" - kaže Dara Stakić, koja zbog ovog „propusta", kako su ga nazvali u njenoj bivšoj firmi, vodi i spor.
