Izvor: Radio 021, 25.Maj.2019, 18:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Poruka mira" bez potpisa Srpske pravoslavne crkve
Više od šest meseci iz Srpske pravoslavne crkve (SPC) nema odgovora na pitanje - zbog čega predstavnici ove najveće verske zajednice u Srbiji nisu potpisali "Poruku mira", simboličnu deklaraciju koju je novembra prošle godine u Beogradu potpisalo šest verskih zajednica.
Umesto toga, deklaraciju su vratili na adresu sa koje im je upućena - katočličkoj nadbiskupiji.
Inicijativu za ovaj simbolični gest pokrenula je Beogradska nadbiskupija katoličke crkve, a povodom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << 100. godišnjice od okončanja Prvog svetskog rata.
Potpis na "Poruku mira" stavili su predstavnici Katoličke crkve, Islamske zajednice Srbije, Jevrejske zajednice u Srbiji, Reformističke crkve, Anglikanske crkve, te Nemačke evangelističke crkve. Na događaju, održanom 8. novembra u prostorijama Beogradske nadbiskupije, bio je prisutan i predstavnik SPC, a medijima je rečeno da će patrijarh Irinej proučiti i naknadno potpisati ovaj dokument.
Međutim, kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rečeno u Beogradskoj nadbiskupiji, Srpska pravoslavna crkva je vratila nepotpisan dokument.
"Nažalost, niko iz SPC-a nije potpisao 'Poruku mira'. Ista je naknadno vraćena Nadbiskupiji", navodi se u e-mail odgovoru.
S obzirom da episkopi SPC, i sam patrijarh Irinej se u međuvremenu o ovom pitanju nisu izjašnjavali, RSE je iščekivao sednicu Sinoda na kojoj bi eventualno bilo razmotreno naknadno dodavanje potpisa na deklaraciju. Do ovog trenutka nema potvrde da je Sinod uopšte razmatrao takvu mogućnost.
Deklaracija "preskočena" na Saboru
"Naravno da sam podržao tu Poruku", kaže za RSE beogradski rabin Isak Asiel koji nije prisustvovao novembarskoj ceremoniji potpisivanja jer je tog dana proslavljao jevrejski verski praznik, pa je svoj potpis na dokument stavio dan pre ostalih.
"Zašto je ne bih podržao? To nam je prosto bilo kao 'dobar dan'. Prihvatio sam to, jer sam smatrao da je to sasvim dobra inicijativa. A, zašto SPC to nije uradila, morate njih da pitate, ja to ne znam", kaže Asiel.
No, sudeći prema saopštenju objavljenom nakon završetka Sabora, čini se da se "Poruka mira" nije našla na dnevnom redu niti jednog dana zasedanja koje je trajalo od 9. do 18. maja. U saopštenju se deklaracija ni ne spominje.
Potpisnici deklaracije su, između ostalog, pozvali "sve odgovorne za države i narode Evrope", da "više nikada ne dozvole da se, prožeti predajom judeo-hrišćanske duhovnosti i islamske ustrajne vere, narodi Evrope među sobom zaraze mržnjom, da se ponižavaju i samouništavaju totalitarističkim ideologijama, da uništavaju živote svoje i tuđe u ognju ratova".
"Ekumena na ledu"
"Jedino dobronamerno što mogu da zamislim jeste da od prebukirane agende i mnoštva pitanja koja su im u ovom momentu na dnevnom redu možda nisu stigli da se bave i ovime", kaže za RSE Miroslav Keveždi, filozof i religiolog.
Keveždi navodi i da je na širem planu ekumenski dijalog između verskih predstavnika katolika i pravoslavaca "na ledu", zbog dubokih raskola koji su otvorenih unutar pravoslavlja.
"Komisije koje su funkcionisale na relaciji Vatikan - vaseljenski patrijarh - moskovski patrijarh više ne funkcionišu. To je sve prekinuto zbog sukoba oko problema u Ukrajini. Rekao bih da je sada dijalog između rimokatoličke crkve i pravoslavnih crkava 'na ledu' dok se ne reši dijalog unutar pravoslavnih crkava", objašnjava Keveždi, referišući na raskol koji je prošle godine nastao u Istočnoj pravoslavnoj crkvi, nakon što je vaseljenski patrijarh Vartolomej 11. oktobra 2018. priznao autokefalnost Ukrajinske pravoslavne crkve, čemu se oštro usprotivila Ruska pravoslavna crkva.
Inače, u saopštenju koje je medijima po završetku Sabora dostavio episkop bački Irinej, portparol SPC, između ostalog se navodi da su "odnosi sa Rimokatoličkom Crkvom i sa Crkvama Reformacije u Srbiji, kao i sa Islamskom zajednicom Srbije, tradicionalno dobri i korektni, što se, nažalost, ne može reći za odnose sa određenim krugovima Rimokatoličke Crkve u Hrvatskoj i Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini".
Duboko nepoverenje u evropskim društvima sve je očiglednije, što radikalne desne snage takođe čini sve prisutnijim. Takvu ocenu iznosi pisac Mileta Prodanović koji je sklon da u tom svetlu posmatra i primer nepotpisivanja krajnje simboličnog gesta, kakva je "Poruke mira”, od strane predstavnika Patrijaršije SPC.
Autor: RSE
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
