Izvor: Radio 021, 24.Dec.2017, 09:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polovina svetskog stanovništva biće neuhranjena do 2030.
Više od polovine svetske populacije će do 2030. godine bolovati od nekog oblika neuravnotežene ishrane ako ne budu preduzete hitne mere za povećanje pristupa kvalitetnoj hrani, upozorila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
Klimatske promene i sukobi su uzroci prvog rasta pothranjenosti u protekloj deceniji, prema izveštaju FAO "Stanje bezbednosti hrane i ishrane u svetu 2017".
Oko 815 miliona ljudi, odnosno 11 odsto svetskog stanovništva >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << je bilo gladno 2016. godine, što je za 38 miliona više nego 2015. Oko 155 miliona dece je imalo usporeni rast zbog slabe ishrane, navodi se u izveštaju. Učestalost drugih oblika neuravnotežene ishrane, kao što su deficijencija nutrijenata (nedostatak važnih vitamina i minerala), ili gojaznost takođe je upozoravajuća.
"Svaka treća osoba na svetu pati od najmanje jednog oblika neuhranjenosti, bilo da je to glad, deficijencija mikronutrijenata ili prekomerna težina i gojaznost", rekao je generalni direktor FAO Hose Gracijano da Silva.
Više od dve milijardi ljudi ima deficijenciju mikronutrijenata, a 1,9 milijardi odraslih i 41 milion dece su gojazni.
"Ako ne preduzmemo hitnu i efikasnu akciju, više od polovine svetske populacije će bolovati od najmanje jednog tipa neuhranjenosti do 2030", upozorio je Da Silva.
Epidemija gojaznosti
U zemljama G7 - Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Japanu, Kanadi i SAD - prekomerna težina i gojaznost su najveći problemi malnutricije.
Direktor FAO smatra da je urbanizacija uticala na ishranu ljudi i konzumaciju više prerađene hrane, zbog čega je sve više ljudi gojazno.
S njim se saglasila i zvaničnica Evropske potrošačke organizacije (BEUC) Ema Kalvert.
"Živimo u okruženju u kojem je nezdrav izbor lak izbor. Moramo da preokrenemo taj talas ako želimo da zaustavimo epidemiju gojaznosti u Evropi", rekla je Kalvert.
U Evropi svako treće dete ima višak kilograma zato što mnogo sedi i ima visoko-kaloričnu ishranu.
Svetska zdravstvena organizacija je u izveštaju 2017. godine navela da su zaslađeni napici veliki deo problema.
"Unošenje veštačkog šećera, posebno preko zaslađenih pića, izaziva posebnu zabrinutost u vezi s prekomernom težinom i gojaznošću jer doprinosi većem ukupnom energetskom unosu", navedeno je u izveštaju o gojaznosti.
Prema podacima Evropske komisije, svake godine u zemljama Evropske unije umre 2,8 miliona ljudi od posledica povezanih s gojaznošću, a bolesti povezane s viškom kilograma trošesedam odsto nacionalnih budžeta za zdravstvo.
Autor: Euractiv
