Izvor: Radio 021, 16.Feb.2017, 19:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polovina školaraca se jedva popne stepenicama do drugog sprata
Voćnu užinu zamenile su nezdrave grickalice, a vreme provedeno u prirodi uz fizičke aktivnosti skraćeno je u korist igrica na računaru. Keleraba mališanima izgleda manje privlačno od čipsa, a jabuke su gotovo potpuno pale u zaborav jer su im police pune čokoladica.
Kako piše "Politika", ovakav način života u najvažnijem periodu za razvoj deteta donosi pogubne posledice po zdravlje najmlađih. Koliko je stanje alarmantno najbolje pokazuju rezultati istraživanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << u okviru projekta "Načini pravi izbor za dugoročno zdravlje" Centra za zdravlje, vežbanje i sportske nauke.
Ispitivanje sprovedeno na uzorku od 3.278 đaka iz 11 srednjih i 52 osnovne škole pokazalo je da su školarci potpuno "zarđali". Naime, gotovo polovina njih ima problem da se stepenicama popne do drugog sprata, a više od 60 odsto njih živi potpuno pasivno, bez ikakvih fizičkih aktivnosti. Zabrinjavaju i podaci da 80 odsto dece ne unosi dovoljno povrća, preporučenu količinu voća jede tek svaki treći mališan, a samo trećina dece konzumira dovoljno mesa i mlečnih proizvoda.
Gotovo nijedan školarac ne jede dovoljno žitarica, a obroci 15 odsto njih sastoje se pretežno od masne hrane. Svako dete trebalo bi svakodnevno da ima 60 i više minuta umereno intenzivne fizičke aktivnosti. Umesto toga, većina njih sada ima mobilne telefone ili računare koji ih po ceo dan drže prikovane za stolicu.
Ovako loše navike najmlađeg dela naše populacije stvaraju potencijalne bolesnike od hipertenzije, dijabetesa, bolesti srca i krvotoka i različitih vrsta karcinoma u odraslom dobu. Da bi deca bila zaista deca, trebalo bi da se menja njihov stil života.
"Projekat 'Načini pravi izbor za dugoročno zdravlje' pokušaće da vodičem za zdrave životne navike, koji će biti završen sredinom ove godine, svakom pojedincu da konkretan odgovor na pitanje kako da se ispravno hrani i adekvatno vežba", rekao je vođa projekta Sergej Ostojić. On dodaje da je jedno od dugoročnih rešenja uvođenje edukacije o ispravnim životnim navikama u formalno obrazovanje. Naredna faza istraživanja baviće se navikama odraslog stanovništva kojim će biti obuhvaćene kompanije i domovi za stare.
Sa druge strane, deca, barem u Novom Sadu, sve više su zavisna od interneta. Jovana Bilak iz Savetovališta za mlade novosadskog Doma zdravlja navela je nedavno za 021.rs da se roditelji pred kraj školske godine javljaju u sve većem broju kako bi opravdali izostanke svoje dece, koja su vreme provodila na računaru, ali da istovremeno ne prepoznaju opasnost u kojoj su se našli.
"Problem je u tome što nam se roditelji obraćaju tek kada deca postanu zavisna, kada odbijaju da idu u školu, ili varaju roditelje o tome gde su bili. Oni smatraju da nije nikakav problem što im dete sedi sve vreme uz računar, jer su sigurni od duvana, alkohola i droga. Opasnost se ne prepoznaje, ne vide da upravo njihovo ponašanje omogućava detetu da postane zavisnik od Interneta", objašnjava Bilak i dodaje da roditelji uglavnom negiraju postojanje problema kod njihove dece. Više o ovoj temi možete pročitati OVDE.
Autor: Politika
