Izvor: Blic, 23.Okt.2009, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola građevinaca zarađuje na crno
Nezaštićeni: U vreme recesije prinuđeni
da prihvate bilo kakav posao
Novi Sad - Prema podacima sva tri sindikata ( SSS, Nezavisnog i sindikata Solidarnost) rad na crno obuhvata skoro polovinu vojvođanskih građevinaca. Inspekcije su najčešće nemoćne protiv poslodavaca koji ne prijavljuju radnike kako bi izbegli plaćanje doprinosa i poreza, znajući da su kazne simbolične ako prijave i završe na sudu.
Predsednik Pokrajinskog odbora Samostalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sindikata radnika u građevinarstvu Boris Ivanov kaže da inspekcija poslodavcu, ukoliko utvrdi da nije prijavio radnika već on radi na crno, rešenjem nalaže da ga prijavi. Poslodavci to u većini slučajeva urade, a onda za dva dana radnika otpuste.
Lider sindikata Solidarnost Milan Starović kaže za „Blic" da sud ima mogućnosti da nesavesnog poslodavca koji krši zakon time što nije prijavio radnika kazni i do milion dinara. Međutim, on tvrdi da sudovi izbegavaju da poslodavce kažnjavaju po Zakonu o radu ili Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu koji su rigorozni, već izriču kazne po Zakonu o prekršajima, gde su kazne mnogo benignije.
- Prošle godine na našim gradilištima je evidentirano oko 12.000 neprijavljenih radnika, a procesuirano je između osam i 13 odsto. Iako su u Vojvodini inspekcije nešto ažurnije, najviše kontrola je bilo u Južnobačkom okrugu. Tu su inspekcije stalno na terenu i primoravaju poslodavce da prijave radnike - objašnjava Starović.
Pošto građevinarstvo ove godine stagnira, povećan je i broj radnika koji traže da na crno zarade koji dinar da bi preživeli. Rad na crno podjednako je štetan i za radnike, kojima se ne plaćaju doprinosi, i za državu jer gubi ogromne pare. Štetno je i za one poslodavce koji rade legalno jer ih firme koje ne prijavljuju radnike stavljaju u neravnopravan položaj.
Pored građevinarstva, prema oceni predsednik Pokrajinskog odbora UGS „Nezavisnost" Slavka Vlaisavljevića, rad na crno je najčešći u trgovini i uslužnoj delatnosti, odnosno u prodavnicama, buticima, kafićima, malim zanatskim radnjama, ali i u poljoprivredi. Iako su najugroženiji nekvalifikovani radnici i oni sa srednjom stručnom spremom, ilegalnog rada nisu pošteđeni ni ljudi s fakultetskom diplomom.
- Ako obrazovanog radnika zaposlite i prijavite na minimalac, to je isto kao da radi na crno. Iako bi on trebalo da ima platu u skladu sa svojim zvanjem, razlika između minimalca i stvarne zarade daje mu se na crno. Poslodavci tako daju manje novca za doprinose i izbegavaju plaćanje poreza. Radnik dobija manju platu, samim tim ostvaruje nižu penziju, a država ima manje novca - navodi Vlaisavljević.
Prema njegovim rečima, domaći vlasnici nekih preduzeća u Vojvodini, na primer, u Novom Sadu, Somboru ili Vrbasu, otpuštaju radnike u stalnom radnom odnosu jer nameravaju da zaposle što više ljudi na crno.
Sindikalci upozoravaju na to da u ropskim uslovima neretko rade i prodavačice u trgovinama. Neke trgovkinje primorane su da se smrzavaju na radnom mestu bez grejanja, kao i da nose teške džakove ili kutije s robom.
- Nekvalifikovani ljudi su najugroženiji jer teško dobijaju posao i prihvataju svaku ponudu. Pristaju da budu robovi, da ne budu prijavljeni, da dobiju platu ispod minimalca, jer je na tržištu mnogo nekvalifikovane radne snage, pa za njih nema posla - smatra Vlaisavljević.
U borbi protiv rada na crno kaznene mere se nisu pokazale kao dovoljne ocenio je pokrajinski sekretar za rad i zapošljavanje Miroslav Vasin. Razlog tome je što nema dovoljno inspektora rada, koji ne mogu da obiđu sva preduzeća, ali i to što kazne od pola miliona ili milion dinara nekada dovedu i do gašenja preduzeća ili pak smanjenja zarada radnika. Zato će pokrajina predložiti resornom ministarstvu nove, alternativne mere.
- Umesto novčanog kažnjavanja, poslodavcu će se dati mogućnost da radnike na crno zaposli legalno, s tim što bi se u ugovoru obavezali da će ih godinu-dve držati u redovnom radnom odnosu - objašnjava Vasin.
Srbija pretposlednja u Evropi
Prema podacima unije poslodavaca Srbije, naša zemlja s Crnom Gorom i BiH po sivoj ekonomiji deli pretposlednje mesto u Evropi. Gora od Srbije je jedino Makedonija dok je čak i Albanija ispred nas - navodi Milan Starović.
