Izvor: Radio 021, 03.Maj.2016, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poigravanje građaninom
Kvalitet rada službe se meri time da građanin što brže i što lakše ostvari potrebu, stoga su kratke i efikasne procedure objektivan i najvidjiviji pokazatelj koliko pružaoci vode računa o korisiniku usluga.
Naš javni sektor, pružalac izrazito velikog broja usluga, nije za pohvalu, na protiv, pri dnu je liste evropskih država.
Brojni funkcioneri i službenici, u nameri da opravdaju angažman ogromnog činovničkog aparata, smišljaju i dograđuje nepotrebne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << postupke, kreiraju poslove koji nemaju svrhu, a sve u cilju stvaranja slike da se u javnim preduzećima i ustanovama ozbiljno radi. Rutinske stvari se maksimalno rastežu, a pružaoci raznih usluga usložnjavanjem procedure jedni drugima čine dodatan posao, sa stanovišta korisnika sasvim izlišan.
Iskustvo Novosađanina je primer koliko je napora potrebnu učiniti čak i za trivijalnu stvar. U pitanju je stariji čovek, privatnik, češći posetilac lekara, pa mu se knjižica ishabala.
Otišao je do Fonda (zgrada poznatija kao Socijalno) i dobio redni broj za čekanje (318). U međuvremenu saznaje da će prvo morati da ode do pošte i plati 13 dinara za cenu nove knjižice. Na šalteru 20 dobija obrazac sa brojevima računa za uplatu, te zahtev koji se nakon uplate ispostavlja na šalteru 16. Građanin odlazi do prve najbliže pošte, udaljene nekoliko stotina metara, kad i tamo red. Potom se vratio u Fond, ispunio zahtev za novu knjižicu i sačekao da dodje na red.
Za Republički fond za zdravstveno osiguranje najjednostavnije je da se sva plaćanja obavljaju preko pošte. Međutim, kada su u pitanju nadoknade izuzetno niske vrednosti, plaćanje bi se moglo obaviti gotovinom neposredno na šalteru. Ovako se korisnik, od čijih poreza i doprinosa žive administracije Fonda i Pošte, šeta od jednog do drugog šaltera da bi saznao šta mu je činiti. Sigurno se nije obradovao kada je čuo da mora još i u poštu radi uplate od 13 dinara!
A sve je moglo jednostavnije, uplatom u kasicu neposredno na šalteru fonda ili zamenom knjižice, poništenjem stare, te obavezom da se tih 13 dinara uplati naknadno, kada građanin plaća ostale mesečne obaveze, fiksnu i mobilnu telefoniju, poreze, informatiku, struju. Bilo bi i jednostavnije i kraće, sa istim novčanim efektom po Fond i Poštu.
Međutim, u interesu prekobrojnih radnika Fonda je upravo da stvaraju utisak o brojnim poslovima i značaju službe, da preuveličavaju sopstvenu ulogu… Naravno, sve "preko leđa građanina".
Autor: Ž.L.
