Izvor: Glas javnosti, 11.Jul.2009, 07:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poetična tragedija
U koprodukciji Grada teatra Budva, Srpskog narodnog pozorišta i sarajevskog MES, mladi reditelj Veljko Mićunović, s glumcima i saradnicima iz Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine, počeo je prekjuče u Novom Sadu rad na Šekspirovoj tragediji „Otelo“ koja će premijerno biti izvedena 8. avgusta u Budvi.
Naslovna uloga poverena je Branimiru Popoviću, Jaga će igrati Sergej Trifunović, Dezdemonu Žana Gardašević, a u podeli su i Igor Pavlović (Kasio), Jovana Mišković (Bjanka), >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Nenad Pećinar (Rodrigo), Milovan Filipović (Montano), Vlado Kerošević (Dužd) Miralem Zupčević (Brabancio), i Mirsad Tuka (Lodoviko).
Adaptaciju komada uradio je Željko Hubač, koji je i dramaturg predstave, kostime će kreirati Jasna Badnjarević, a za izbor muzike i scenografiju pobrinuće se Mićunović.
U ekskluzivnom razgovoru za Glas javnosti Hubač otkriva da dramaturška adaptacija osavremenjivanja ovog teksta, u prevodu Saše Petrovića, „nije urađena spoljnjim sredstvima već iz suštine Šekspirove priče“.
- Petrovićev zavodljiv prevod, naročito na mestima gde je iz poetičnog „bežao“ u jezik novobeogradskog asfalta, u više navrata dovodio nas je u dilemu, pa smo bili prinuđeni da posežemo za prevodom Živojina Simića i Sime Pandurovića. To smo radili na onim mestima gde je taj prevod svojom poetičnošću na originalan način dosezao original, a sve u želji da jedinstveni lirski naboj, tu osobenu vrlinu velikog pisca, zadržimo i pocrtamo. To nam se činilo vrlo važnim imajući u vidu činjenicu da smo, poštujući dinamiku današnjice, u više navrata duge solilokvije „razbijali“ na nekoliko sagovornika, čime je, neminovno, čarolija poetičnog gubila na snazi. Upravo zbog toga, svu energiju i veštinu usmerili smo u tom pravcu kako bi se i za ovako adaptiranog „Otela“ moglo reći da je, kako to Simić i Pandurović naglašavaju, „po snazi pesničkog izraza, po nežnoj liričnosti i dubini patosa, najpoetičnija Šekspirova tragedija“ - ističe naš sagovornik.
Podsećajući da je Šekspir pisao „Otela“ veoma brzo nakon „Hamleta“, Hubač ukazuje da je zbog te činjenice primetna očigledna sličnost u stilu, dikciji i versifikaciji između ta dva komada
- To je više puta apostrofirano i od strane mnogih šekspirologa. Nas je, pak, s tim u vezi posebno interesovala priča o moralnoj vertikali iz ugla pojedinca kako smo, ustvari, nazvali delanje Hamleta i Otela koje je celo „sazdano“ od dileme koja u dramaturškom smislu, ne bi bila tako scenski uzbudljiva da njihov karakter nije u toj meri snažan i savršen u moralnom smislu - naglašava Hubač i podseća da je Šekspir živeo u vremenu u kojem je uticaj politike na književnost bio podjednako snažan kao i danas.
- Uistinu, metode su tada bile manje suptilne, ali rezultat je sličan. Naime, ako nam je namera bila da osavremenimo komad, onda bi bežanje od političkih asocijacija bilo isto toliko neproduktivno, kao što bi to bilo i permanentno apostrofiranje današnjih političkih tema kroz predstavu koja bi u tom kontekstu prestala da bude umetnost. Dakle, narušena moralna vertikala, kao osnovni rezultat, ali i postulat današnjeg bavljenja politikom, jeste jedna od tema koja nam je bila važna u procesu adaptacije - kaže naš sagovornik.
On otkriva da je Jago, u ovoj verziji, zavodljivi, šarmantni i harizmatični spletkaroš velikih ambicija, sposoban da ih i ostvari.
