Izvor: Blic, 21.Dec.2009, 11:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pica draža od ribe i voća
Novi Sad - Na užinu u školi pretplaćen je svaki drugi osnovac, ali i dobar deo njih umesto u školsku kuhinju odlazi pred obližnje kioske brze hrane ili pekare. Užina koju pripremaju kuvarice po savetu nutricionista košta 40 dinara dnevno, ali se čini da roditeljima više odgovara da detetu daju od 80 do 100 dinara za parče pice, sendvič, grickalice ili pecivo, ne računajući i gotovo nezaobilazan gazirani sok, bez obzira na to što pedijatri napominju da je svako peto dete u gradu gojazno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a da su sve češći primeri dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja već kod školaraca.
- Imamo pravu kuhinju u kojoj dnevno poslužimo 450 užina i oko 170 doručaka, ručaka i po dve užine za decu u produženom boravku. Hrana je uvek sveža, sve se sprema „dan za dan" i po savetima nutricionista iz Instituta za javno zdravlje, od kojih svake nedelje dobijamo preporuke za obroke i rezultate analiza jela iz naše kuhinje. Užina košta 800 dinara mesečno, a uz to dva puta nedeljno sva naša deca i oni koji su prijavljeni za užinu i oni koji nisu, dobijaju mlečne obroke. Produženi boravak košta 2.800 dinara, a deca dobiju doručak, ručak i dve užine. Na meniju je jednom nedeljno riba, a ostalim danima je tu piletina, teletina i povrće. Jedna užina uz slani zalogaj ima obavezno i sveže voće - kaže Nedeljko Đorđić, direktor Osnovne škole „Đorđe Natošević".
Direktor Osnovne škole „Kosta Trifković" Milan Spasojević kaže da se trećina njihovih učenika ne hrani u školskoj kuhinji. Njihove servirke i kuvari prošli su poseban kurs o pripremanju zdrave hrane u Higijenskom zavodu, kao i nastavnici, kako bi mogli da nauče decu kako da se pravilno hrane.
- Trudili smo se da na jelovniku bude ono što deca vole, ali da to bude i zdravo. Belo meso, riba, povrće i mlečni proizvodi su im najpotrebniji, pa gledamo da to što češće konzumiraju. Ali nije redak slučaj da im se ne svidi hrana, pa odu do nekog kioska ili pekare, a i primetili smo da se deca ipak najviše raduju krofnama, picama i gibanicama. Zabrinjavajuće je to da su u anketi, koju smo sproveli među roditeljima, čak i neki od njih naveli da deci treba ponuditi više brze hrane koju vole - kaže Spasojević.
Lekari takođe misle da je ključ zdrave ishrane kod roditelja, ali da oni deci često umesto voća u ranac spakuju grickalice i gazirane sokove ili im dozvoljavaju da odlaze u školu bez doručka, zbog čega rizikuju i ozbiljna kardiovaskularna oboljenja koja se mogu sresti već kod osnovaca.
- Deca već sa 12 godina znaju koja je hrana zdrava, a koja nije. Ipak, oni jedu pice, kroasane, čipseve i piju „koka-kolu" jer im je takva navika, a najgore je to što u školu odlaze bez obroka. Umesto tri glavna obroka i dve užine, koje bi morali da pojedu u toku dana, deca jedu samo dva ili tri puta. Za to su najviše krivi njihovi roditelji, ali i činjenica da se kiosci brze hrane nalaze i u školskim dvorištima. Ove kioske bi trebalo preseliti na najmanje 200 metara od škola - zaključuje dr Slavica Malešević, načelnica pedijatrije Doma zdravlja.
Bolje pola sendviča nego čokolada i čips
Nutricionista Instituta za javno zdravlje Dragana Balać kaže da brojne epidemiološke studije ukazuju na to da sve više dece pati od gojaznosti. - Kvalitetan obrok mora da zadovolji sve potrebe deteta u energetskim vrednostima i hranljivim i zaštitnim materijama. Na velikom odmoru bolje je da deca pojedu voće, popiju jogurt, pojedu pahuljice ili pola sendviča, umesto čokolade, čipsa ili drugih grickalica. U zavisnosti od uzrasta dece, njihove energetske potrebe se razlikuju, pa samim tim uslovljavaju i različite potrebe u ishrani. Prema preporukama Instituta, pravilan način ishrane uz odgovarajući nivo fizičke aktivnosti, sigurna je prevencija od mnogih bolesti - rekla je Dragana Balać.
