Izvor: Radio 021, 19.Avg.2019, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paros - grčko rajsko ostrvo odbacuje plastiku
Paros postaje prvo ostrvo na svetu na kom neće biti plastičnog otpada.
BBCNajviše smeća na Parosu može se videti tokom turističke sezone
Sunce zalazi, a Stela Kervelo šeta plažom držeći u rukama gomilu plastičnog smeća. Tu su raspadnute plastičnih kesa, svetleći štapići bačeni nakon rejv žurke na obližnjem Mikonosu i kutija za hranu iz Turske.
„Pogledajte, ovde možete videti mikroplastiku", kaže Stela pokazujući na tačke koje plivaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << na morskim talasima.
Kao i na drugim ostrvima, smeća na Parosu je najviše tokom leta kada se meštanima kojih ima samo 13.000 pridruži preko 400.000 turista.
Muzika, plastika i buka: Da li su festivali veliki zagađivači Klimatske promene: Dvanaest godina za spas planete? Pre će biti 18 meseci
Ipak, ovo ostrvo može postati prvo ostrvo na svetu na kom neće biti plastičnog otpada. To je veliki izazov.
BBCPlastično smeće može se videti svuda
U jeku sezone, u belo-plavim kafićima koji se nalaze u centru, svakodnevno se iskoristi oko 1.000 plastičnih šolja za poneti.
Hiljade plastičnih boca vode stiže svakog jutra, jer mnogi misle da voda sa česme nije za piće. Lokalni vodovod tvrdi da je sa vodom sve u redu.
„Vrlo brzo shvatite realnost kada živite blizu mora", kaže Zana Kontamanoli koja je i pokrenula kampanju za zabranu plastike.
Zbog finansijske krize u zemlji, grčki sistem upravljanja otpadom pretrpeo je veliko smanjenje troškova. U praksi ovo znači da se otpad ne odvaja za recikliranje, kao i da mnoge deponije nisu u skladu sa standardima EU.
BBCTokom šetnje plažom može se sakupiti mnogo plastičnog otpada
Šokantnih 95 odsto otpada na Mediteranu je plastika.
Ali u roku od tri godine to može da se promeni.
Zašto je Paros dobro mesto za početak
Stanovnice Parosa Stela Kervelo i Zana Kontamanoli pokrenule su inicijativu Čisti plavi Paros (Clean Blue Paros) u koju su se uključili lokalni zvaničnici i aktivisti nevladinih organizacija.
„Bila sam zaista šokirana kad sam stigla. Nisam mogla da verujem koliko plastičnih čaša se nalazi oko plaže", kaže Kervelo koja se na Paros doselila iz Francuske 2016. godine.
U međuvremenu, Džo Rojl iz dobrotvorne organizacije Komon Sis pokušavala je da pronađe mediteransko ostrvo koje bi poslužilo kao primer ostrva bez plastike.
BBCNa aerodromu su bilbrodi koji turiste obaveštavaju o inicijativi
„Ostrva su mikrokosmos sistema koji nam omogućava da jasno vidimo tokove materija", kaže Rojl.
„Imamo jedno pristanište u koje sve ulazi tako da zaista možemo da procenimo da li procesi koje primenjujemo imaju smisla."
Paros je izabran zbog toga što promene u broju stanovništva usložnjavaju problem, ali i zbog toga što je Rojl tokom posete ostrvu saznala da se meštani već bore protiv plastike.
Da li je moguće zasaditi 350 miliona stabala za dan
„To je ono što ostrvu treba", kaže Kervelo.
Prvi zadatak tima bio je da ubedi što veći broj lokalnih preduzeća da ne koriste „besmislenu plastiku" kao što su slamčice i flaširana voda.
„Od 70 preduzeća koja smo posetili, 50 se prijavilo", kaže Zana Kontamanoli.
Kako preduzeća da pomognu Parosu
BBCČaše koje se mogu više puta upotrebiti važan su deo projektaPrepoznajte problem koji izaziva korišćenje plastike Probajte da smanjite korišćenje plastičnih flaša, slamčica, šoljica za kafu i kesa Počnite da reciklirate Procenite koliko su te promene svrsishodne
Drugi veliki izazov bio je upravljanje otpadom.
Četrnaest preduzeća odvaja plastične šoljice i flaše koji imaju veću vrednost prilikom recikliranja.
Plastika se zatim na kopnu reciklira u nešto što se može koristiti na ostrvu, pa se od plastičnog smeća prave i klupe.
BBCOtvoreni kontejneri na Parosu znače da vetar smeće može da odnese u more
„Istraživanja pokazuju da kad se otpad razdvaja zbog recikliranja, manja je verovatnoća da će ljudi samo bacati smeće i tako zagađivati okolinu", kaže Kontamanoli.
Veliki izazovi
Međutim, tim se susreće i sa mnogo prepreka. Većina kanti na ostrvu se ne zatvara, pa jaki egejski vetrovi bacaju otpad u more.
Mnogi stanovnici su oduševljeni projektom, ali još uvek ima onih koje treba ubediti.
„To što nismo služili vodu u plastičnim flašama uticalo je na naš posao", priznaje Endi Kirk, vlasnik Nemobara - prvog preduzeća koje se prijavilo za projekat.
„Čak i kada objasnimo da imamo filter za vodu, mnogim mušterijama se to ne sviđa. Ali, držali smo se plana."
Tim je morao da ubedi pekare i apotekare da ne koriste plastične kese.
Skupili su hiljade iskorišćenih hotelskih posteljina koje obično završe na deponiji, i od njih napravili cegere.
„Detaljnom analizom smo utvrdili da se na nekim delovima ostrva 60 odsto otpada reciklira. Očigledno je potrebno obrazovati ljude", kaže Kontamanoli.
BBCZana Kontamanoli skuplja plastičan otpad na plažama
Napore su usmerili ka 2.500 školaraca koji žive na ostrvu.
Većina dece dnevno popije jednu malu bocu vode. Učenici na Parosu piju iz flaša koje mogu više puta da se koriste, a u školama se instaliraju filteri za vodu.
„Deca su snažni pokretači promena jer idu kući i razgovaraju sa roditeljima o tome", kaže Zana Kontamanoli.
Iako na projektu rade samo šest meseci, pripadnici tima su optimistični i misli da se velike promene mogu sprovesti čim se završi turistička sezona i stanovnici budu imali više vremena da reorganizuju navike.
„Zagađenje plastikom je veoma složen problem i ne postoji univerzalno rešenje", kaže Džo Rojl.
„Ali nadamo se da će ovi sistemi funkcionisati i da će biti primenjeni i u drugim sredinama."
Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
