Izvor: Radio 021, 09.Jun.2020, 19:08
Pandemija razara, predsednik i ministri optimisti
Pošast koja je tri meseca harala Evropom razotkrila je mnogo toga, ponajpre i bolje i lošije strane privrednih politika pojedinih država, uključujući i Srbiju.
Piše: Živan Lazić
Kada su preduzeća smanjila obim rada, državni prihodi su znatnije umanjeni, budžeti se pokazaše polupraznim; ogoljena kasa je otkrila slabe tačke (i) srpske ekonomije.
Posle prva četiri meseca, ovogodišnji budžet je u deficitu 114 milijardi, od kojih 67,1 milion >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << otpada samo na april. Mora se reći da je minus očekivan; kako su mnoga preduzeća izgubila aktivnost, država je dopustila odloženo plaćanje obaveza sledeće godine, pa se time i priliv novca umanjio.
Maj i juni još gori
Prema rebalansu, planirani budžetski deficit je 6,9 odsto BDP, oko 390 milijardi dinara. Vidi se da se stvari, za sada, odvijaju prema planu.
Nevolja je što je izvesno da će maj i juni biti sa većim gubicima nego april. Tokom maja država je uplatila firmama prvi od tri minimalca za zaposlene i to je velik izdatak. Isto sledi i u naredna dva meseca.
Isplata 100 evra svim punoletnim građanima je većim delom obavljena takođe u maju, manjim delom u junu. Oba vanredna izdatka će se reflektovati na stanje u kasi. Tako se minus za maj predviđa na 125, za juni na 100 milijardi.
Praktično, već posle šest meseci budžetski deficit bi gotovo dostigao iznos planiran za celu godinu. Jednostavno, to je cena virusne zaraze koja je zahvatila i Srbiju i aktivnost mnogih firmi je drastično redukovana. U takvoj situaciji i prihodi u državnu kasu su usporeni.
Procene su da će minus na kraju decembra dostići i 7,5 možda i 8,2 odsto bruto nacionalnog proizvoda.
Građani zaboravili na auto
Mišljenja da je pandemija na Srbiju uticala manje nego na većinu evropskih država zasnivaju se na činjenici da se naša država manje oslanja na izvoz i turizam, virusnom zarazom sasečene delatnosti.
Međutim, srpska ekonomija je oslonjena na proizvođače trajnih potrošnih dobara, recimo industrije nameštaja, autodelova i bele tehnike. To su niskoprofitne delatnosti koje su razvijene ekonomije odavno napustile i izmestile u zemlje Dalekog Istoka.
Reč je o proizvodima čija potrošnja u krizama prva opada. Jer, ko sada, obuzet mislima o jačini drugog talasa covid-a predviđenom za jesen, uopšte razmišlja o novom automobilu, šporetu ili regalima i foteljama, kamoli da kupuje.
Otpuštanje zaposlenih
U Srbiji oko 62.000 radnika je zaposleno u industriji autodelova, preciznije autokozmetike, i niko od njih nije radio dva i po meseca. Jednostavno, svi proizvođači automobila na svetu su doživeli trenutni kolaps, a još se ne vidi ko će od njih, i u kojoj meri, nastaviti delatnost.
U ogromnim problemima su i najveći. Tako je "Reno" odlučio da samo u prvom talasu otpusti 15.000 radniuka, "Fijat" ne uspeva da poveže dve nedelje proizvodnje, "Folksvagen", "BMV" i "Mercedes" su zadovoljni što su dostigli trećinu nedavne produkcije, ali i sami ističu kako nije izvesno hoće li nastaviti i u ovom, minimalizovanom, ritmu. Prodaja se presporo obnovlja, još nije dostigla ni 30 odsto predpandemijske.
Kako ovdašnji proizvođači rade baš za pobrojane fabrike, i njima ne cvetaju ruže. Za sada je samo 238 radnika "Hačinsona" dobilo otkaz, ali mnoge firme iz branše nisu se prijavile za državnu pomoć.
Razlog je jednostavan, podrška je uslovljena obavezom da se broj radnika ne može umanjiti za više od deset odsto. Kako menadžeri nisu sigurni u mogućnost ispunjavanja obaveza, izostala je i prijava državi za tri minimalca svim zaposlenima. Tako u Zrenjaninu strahuju da će "Dreksmajer", sa 6.000 radnika najveći poslodavac u branši, otpustiti i više od 1.500 zaposlenih.
Kako pokriti deficit
Slično je i sa proizvođačima frižidera, šporeta, bojlera, odnosno nameštaja za potrebe raznih korisnika, od kuhinjskog do nameštaja za fabričke hale.
Tokom maja država je pozajmila dve milijarde dolara na sedam godina i time krenula da povećava javni dug koji je na kraju aprila iznosio 24,52 milijarde evra i činio je 52,4 odsto BDP. Kako su još pri promociji rebalansa predsednik i premijerka ustvrdili da Srbija ne bi smela biti dužna više od 60 odsto BDP, pitanje je koliko će još biti prostora za, inače planirana, dodatna zaduženja.
Pitanje je kako će se pokriti deficit. Naš izvoz je skroman, pokriva oko 71 odsto uvoza, i pre pandemije se procenjivalo da bi tu moglo biti većeg rasta.
No, kako je zaraza sasekla ekonomije naših glavnih partnera, Nemačke, Italije i Rusije, teško da će biti znatnijeg uvećanja inoplasmana.
Velik uvoz, mali izvoz
Sa druge strane domaća potražnja biće manja zbog očekivanog smanjenja broja uposlenih, umanjenja zarada, naročito u privatnom sektoru, i možda ponajviše zbog pada visine doznaka naših gastarbajtera, od kojih su se mnogi i sami, već prvih dana vanrednog stanja, našli na biroima rada.
Istovremeno, realno je planirati i manje stranih ulaganja; biće dobro ako stranci ove sezone ulože dve trećine lanjskih 3,7 milijardi evra. Sve skupa, ne vidi se način ni kako bismo ozbiljnije podigli domaću potrošnju, niti kako bismo izvozom podstakli ovdašnje proizvođače.
Zaduživanje države je takođe limitirano, gotovo već realizovano. Dakle, biće zaista neizvesno kako će se ove godine puniti državni budžet.
Najgori pokazatelj srpske ekonomije, stalno uzlazni deficit u spoljnotrgovačkoj razmeni, i dalje raste. Prošle godine je iznosio oko 6,35 milijardi evra, krajem aprila tekuće već je dostigao 2,4 milijarde, što bi značilo da će krajem decembra, kada naglo raste uvoz, premašiti i sedam i po milijardi evra.
Premnogo za skromnu i strukturno dosta zaostalu srpsku ekonomiju.
Neutemeljeni optimizam
I dok su privrednici i ekonomisti zabrinuti kako će se u Srbiji živeti i raditi ove i narednih godina, sa političke scene stižu salve optimizma, a pojedini funkcioneri najavljuju uvećanje standarda kakvo građanima ni na pamet ne pada.
Sam predsednik Vučić je nagovestio da bi rast BDP mogao biti iznad osam odsto, dok je Siniša Mali, ministar za finansije, najavio da bi krajem 2025. godine plate mogle dostići 900, penzije 400 evra.
Ovakav rast primanja podrazumeva sukcesivan rast BDP od deset odsto godišnje, pa se postavlja pitanje na čemu se temelje bajkolika predviđanja, na realnom sagledavanju ekonomskih trendova ili na predizbornoj kampanji.
Autor: 021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
