Izvor: Kurir, 07.Nov.2010, 14:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PLATNIM KARTICAMA SE NAJVIŠE KUPUJE HRANA
NOVI SAD - Prosečni korisnik platnih kartica u Srbiji živi na kredit, karticama najviše kupuje hranu i želeo bi povećanje kreditnog limita, ne veruje u kupovinu na internetu, iako globalnu informatičku mrežu najviše koristi na poslu, ocenio je menadžer kompanije Masterkard za Balkan Manuel Alekse.
- Kupovina hrane debitnom karticom je na prvom mestu (58 odsto ispitanika), plaćanje komunalija na drugom, kupovina odeće na trećem, a na četvrtom mestu je plaćanje goriva na pumpama >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << - naveo je Alekse, predstavljajući rezultate ankete "Master indeks", sprovedene na uzorku od 1.000 građana Srbije.
Alekse je, na "Masterkard akademiji" organizovanoj za novinare domaćih medija, naveo da u Srbiji 45 odsto korisnika kupuje robu i usluge karticama zato što im one omogućavaju da ih plate na rate. Oko 44 odsto korisnika upotrebljava platnu karticu u našoj zemlji za kupovinu na odloženo, 19 odsto za podizanje gotovine na bankomatima i u bankama, a pet odsto za plaćanje lizinga automobila.
Zato što žive na kredit, 55 odsto bi volelo povećanje kreditnog limita na karticama. Popuste prilikom korišćenja tog platežnog sredstva zanima 47 odsto ispitanika, dok 17 odsto računa na povoljnosti u plaćanju turističkim aranžmanima.
Korisnici platnih kartica bi na prvom mestu želeli da na POS terminalima plaćaju porez državi, zatim taksi usluge, pa robu u trgovinskim marketima, a na četvrtom mestu bi hteli da koristeći te uređaje plaćaju usluge u restoranima, kafićima i troškove javnog prevoza.
- Prema rezultatima ankete 30 odsto ispitanika smatra da u Srbiji ima dovoljno POS terminala (ima ih gotovo 70.000), pri čemu 43 odsto korisnika ima samo jednu karticu, 39 odsto ima obe kartice (kreditnu i debitnu) - naveo je Alekse.
Najviše anketiranih (31 odsto) bilo je iz Beograda, a 42 odsto su bili bili starosne dobi od 46 do 52 godine.
- Od 1.000 anketiranih - 10 je imalo prihode manje od 8.000 dinara mesečno, ali je prosek zarade je bio oko 60.000 dinara za mesec dana, većina su bili kvalifikovani radnici, 40 odsto su bili vlasnici privatnih firmi, a 50 odsto ispitanika su bili nezaposleni, dok je 31 odsto bilo u braku, sa dvoje i više dece - naveo je Alekse.
