Izvor: Kurir, 10.Okt.2010, 17:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PEDER IVICA
Iskreno, hteo sam da izbegnem smaranje sveprisutnom temom dana, ali mi je nenadani bizarni susret ipak pomutio planove. Krenem rano jutros u Novi Sad na maraton i pošto sam prvi voz imao za nekih četrdesetak minuta, skoknem najpre do onog idiličnog toaleta na Štajgi. A tamo nekoliko muškaraca koji providno foliraju da vrše malu nuždu, a zapravo se međusobno merkaju, nekako plašljivo i oprezno - onako ispod oka. Uđem za svaki slučaj u jednu od čak desetak slobodnih kenj-kabina, kad DUM >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << - jedan navro baš kod mene. Alo, bre! Zauzeto, čoveče, koj’ ti kurac! Olakšam se na brzinu dok me neko nije naguzio i odem do prve kafeterije da do voza popijem kafu. Tek što sam poručio, kad eto ti ga jedan od onih zahodskih ljubavnika, pita je li slobodno. Pošto je stvarno sve bilo zauzeto, a ja sedeo sam za duplim stolom, kažem mu da jeste, ali mu i strogim pogledom dam do znanja da kapiram u kom je fazonu i da ništa ne pokušava. A on pederčina, gleda me, gleda i ne trepće. Da nije onako razbacan, zveknuo bih ga posred face. Još počeo i da se smeška. I tad provalim - pa to je moj ortak iz vojske:
„Ivice, ti li si? Jedva sam te prepoznao, malo si se ubucio. Pa šta me prepadaš, nisam imao pojma da si ti... malo ono.“
„Eh, kakva si ti naivčina. Verovatno si jedini koji nije provalio da smo naš starešina Boki i ja sve do prekomande bili u šemi. Sigurno si od onih koji misle da peder treba da bude feminiziran i da mu na čelu piše gej.“
Pitam ga da li će i on danas da paradira.
„Idem, nego šta“, kao da je jedva čekao da se razbrblja. „Ali sigurno ne među one pederčiće, nego sa ovim mojima da ih gazimo. Znaš i sam da sam oduvek bio malo u tom fazonu - navijači, desnica, militari... Pa neću valjda da dopustim da me predstavljaju ove sekaperse. Ko zna da l’ su uopšte i pederi. Pola ih je tu zbog keša i položaja, a ostalo sve jebeni elitisti pomodarci i latentni heteroseksualci... Fensi eldepeovske pičkice iz kruga dvojke, zabole njih za nas. Ko da pedera nema među šljakerima, rudarima, zemljoradnicima... E, a moram nešto da ti priznam, al’ da obećaš da nećeš da širiš.“
„Ma ni da zucnem, časna tabloidska!“, zakunem se.
„Najbolje se guze ovi što idu da biju pedere. U, kakvih tu komada ima, brate! Kad dođemo s tekme onako odvaljeni i znojavi. Ili posle teretane, uh! Mada ni pojedini murkani nisu loši, ništa slađe nego kad ti ker popuši.“
Razbrbljao se, a ja samo što ne ispustim onu kafu. Osvrćem se da vidim da nas neko ne sluša. Ne mogu da verujem šta mi ovaj ludak priča.
„Prva parada ponosa bila ti je u Njujorku još pre 40 godina“, nastavlja ostrašćeno. „Tad su se pederi i lezbijke šibali s policijom jer su ih cimali, pravili racije i prećutno puštali siledžije da ih mlate. A našu pedersku eliticu čuvaju ko princeze - svaki put kad njih desetak naprave gej žurkicu, čuva ih konvoj specijalaca! A ta ista murija nas poštene pedere opet maltretira po WC-ima, parkovima, stadionima... U Beogradu se danas u stvari održava parada žandarmerijske sile, parada pritisaka onih EU smradova, generalna proba pred dolazak one sotone Hilari, parada skretanja teme sa pravih problema... U, kad im suknemo jedan suzavac, ima da se razbeže ko grlice... Nego, aj’ drago mi je da smo se sreli. Odoh ja, čekaju me ovi moji.“
Konobar, koji je izgleda čuo veći deo priče, naplaćuje mi i dodaje mudro: „Šta ćeš, ima svašta. Proglašavaju pederluk za bolest, a ne leče divljaštvo i glupost.“
