Izvor: Radio 021, 07.Apr.2016, 20:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovo su najzdravije kuhinje sveta
U svetu s dijabetesom živi oko 422 miliona ljudi, dok se pretpostavlja da postoji i veliki broj obolelih kod kojih ta bolest još nije otkrivena.
Dok je dijabetes tipa 1 autoimuno, uglavnom nasledeno stanje, tip 2 je mnogo cešci i na njega uticu brojni faktori, poput gojaznosti i godina.
Pravilna ishrana zato može biti najbolji nacin prevencije dijabetesa tipa 2. Zbog toga vam predstavljamo neke od najzdravijih svetskih kuhinja, koje vas mogu inspirisati da napravite >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << pozitivne promene u svojoj svakodnevnoj ishrani.
Mediteranska
Ova ishrana bogata je povrcem i vocem, integralnim žitaricama, orašastim plodovima, ribom, mlecnim proizvodima, a maslinovo ulje je glavni izvor masnoca. Ponekad ukljucuje i poneku cašu crvenog vina.
Mnoge studije isticu koristi od ovakve ishrane i povezuju je s boljim zdravstvenim stanjem i smanjenjem rizika od mnogih bolesti, medu kojima je i dijabetes tipa 2.
Japanska
Stanovništvo Japana ima najduže ocekivano trajanje života na svetu. Nedavna studija pokazala je da svoju dugovecnost Japanci duguju ishrani bogatoj povrcem, vocem, ribom i algama.
Japanska vlada je 2005. objavila preporuke za stanovništvo vezane za ishranu, u kojima se ljudi podsticu da unose manje zasicenih masti i svih vrsta preradevina.
Istraživanja su pokazala da su ispitanici koji su pratili takve preporuke imali 15 odsto manju stopu smrtnosti i manje šanse da obole od zakrcenja krvnih sudova.
Nordijska
Ražani hleb, masna riba, lokalno sezonsko voce, korenasto povrce i fermentisano mleko tradicionalna su hrana nordijskih naroda poput Švedana, Danaca, Norvežana, Finaca i Islandana.
Nedavna studija objavljena u “The American Journal of Clinical Nutrition” pokazala je da je takva ishrana podjednako korisna kao i mediteranska, kao i da smanjuje zapaljenja u telu.
Zapadnoafricki
Stanovništvo Malija, Cada, Senegala i Sijera Leonea hrane se izuzetno zdravo.
Istraživaci Univerziteta u Kembridžu koji su ispitivali zastupljenost voca, povrca, integralnih žitarica, ribe i hrane bogate vlaknima i omega 3 masnim kiselinama, otkrili su da stanovnici zapadnoafrickih zemalja unose najviše takvih namirnica u odnosu na sve druge stanovnike sveta.
Osim toga, stanovnici Zapadne Afrike jedu mnogo manje u odnosu na stanovnike zapadnih zemalja, što znaci da beleže znatno manje obolelih od gojaznosti, ali i dijabetesa tipa 2.
Francuska
Poznati “francuski paradoks” odavno zbunjuje naucnike. Kako nacija koja unosi tako mnogo namirnica bogatih zasicenih mastima ima tako nisku stopu obolelih od srcanih bolesti i gojaznosti?
Jedna studija je pokazala da je kljuc u kvantitetu. Dakle, iako Francuzi jedu kroasane, sireve i mesa, oni jedu male porcije.
Ono što povezuje sve ove tipove ishrane je to što su bogate vocem i povrcem, kao i mahunarkama. Izuzetno je važno pravilno birati izvor masnoca i prednost dati maslinovom ulju i nezasicenim mastima, kao i jesti dovoljno ribe.
