Izvor: Blic, 13.Jun.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovacije za film o Detelinari
- Film „Jesen u mojoj ulici" inspirisan je ljudima koje sam poznavao i događajima kojima sam bio svedok dok sam odrastao. Kada sam bio u osnovnoj i srednjoj školi, počelo je propadanje našeg društva, pa i Detelinare. Ali ja volim te ljude, razumem ih i ovaj film je svakako na njihovoj strani - kaže mladi novosadski scenarista i reditelj Miloš Pušić (29), autor filma o životu i odrastanju u Detelinari, najopasnijem kraju Novog Sada.
Film je premijerno prikazan na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << festivalu „Sinema siti", a kako kaže Pušić, ogroman aplauz i odlične reakcije publike na premijeri u svom gradu nije mogao ni da očekuje.
Mladom reditelju, koji je stasao na novosadskoj Akademiji umetnosti, ovo je prvi dugometražni film, a potpisao je režiju dva kratka dokumentarna filma „Tag" i „Uspavanka za dečaka", nagrađen na prošlogodišnjem „Sinema sitiju" kao najbolji film u kategoriji „Up to 10.000 Bucks". S tim filmom je obišao 25 svetskih festivala. „Jesen u mojoj ulici" je i prvi novosadski film snimljen posle više od dve decenije.
- To je priča o odrastanju uz nasilje, a istovremeno i o pravom prijateljstvu u sredini punoj pogrešnih vrednosti. U tom sam kraju odrastao i ne mogu niti želim od njega da pobegnem. Film je univerzalan i bez obzira na to gde je i kako sniman, pripada svakom gradu i svakoj modernoj zemlji. Na Detelinari je, ipak, problem malo naglašeniji, a specifična je po pruzi koja prolazi kroz naselje, i u samom filmu ima značajnu ulogu - kaže Miloš Pušić.
Kako dodaje, igrom slučaja je rođen u Senti jer je u vreme njegovog rođenja u Novom Sadu vladao meningitis, ali odrastao je na Detelinari i to u Ulici Vase Stajiće, gde i danas živi.
- Zaista volim ovaj grad jer je specifičan po mnogo čemu. Čini mi se da sam Novi Sad ne može da se odluči da li je selo ili grad i to je za mene najbolje od svega. I sam film to prikazuje. Pa mi imamo krave pored tržnog centra. To je za mene savršena novosadska slika - kaže Pušić.
On objašnjava da život na Detelinari samo naglašava nasilje koje postoji u svim segmentima društva i delovima grada.
- To je naselje koje svi ignorišu, a gradski čelnici ne shvataju da Novi Sad ne čine samo dve ulice, već hiljade ljudi o kojima niko ne brine. Zato je izabrana Detelinara jer se tamo decenijama ništa novo i ništa dobro nije dogodilo. I svi ti ljudi bi bolje prošli, bolje odrastali i više uradili da je ikoga bilo briga - kaže Pušić.
Uz iskusne glumce poput Borisa Isakovića, u filmu se pojavljuju i mladi glumci poput Nikole Spasojevića, Milice Trifunović i Filipa Đurića, a nedavno preminuloj prvakinji SNP-a Jelici Bjeli ovo je bio poslednji film.
Stvaranje filma koji prikazuje jedan uobičajeni novosadski dan i snalaženje u jednom zaboravljenom delu društva, trajalo je skoro dve godine. Film će narednih meseci biti prikazan na festivalima, ali i u bioskopima, a mladi reditelj planira da nastavi nekoliko započetih scenarija i da se ponovo pozabavi radom u pozorištu.
Rasprodate karte za projekciju
Karte za premijeru i reprizu su rasprodate još prvog dana festivala, a preksinoć su Novosađani gledali „Jesen u mojoj ulici" u Porti.
- Film je sniman baš u vreme kada su se zatvarali bioskopi. Čak sam se i zapitao šta će biti i da li će i Novosađani moći da ga pogledaju. Nadam se da ćemo naći način da film prikažemo i onim Novosađanima koji nisu uspeli da kupe kartu za „Sinema siti" - kaže Pušić.
